Andrej Turgenjev je pseudonim pod kojim kritičar i pesnik Vjačeslav Kuricin objavljuje svoje romane. Kuricin je inače i značajan filmski stvaralac, samo što se režijom bavi pod pseudonimom Konstantin Bogomilov.

Rođen je u Novosibirsku 1965. Diplomirao je na Fakultetu za žurnalistiku Uralskog univerziteta. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka aktivan je učesnik književnog života u Jekaterinburgu. Sredinom 1990-ih prelazi u Moskvu gde sarađuje u Literaturnajoj gazeti”, “Segodnji”, “Matadoru” i “Oktobru”. Autor je nekoliko knjiga i monografija. Inicijator je niza književnih projekata među kojima i pesničkih takmičenja „Ruski slem“, zatim, Kuricinovskih čitalačkih časova u Jekaterinburgu itd.

***

ANDREJ TURGENJEV: MESEC ARKAŠON U drugoj logici Adam je još u Raju morao da živi sa ženom; Tako da je još pre pada bio kažnjen. Andrej Turgenjev Saratovski spahija, pesnik. 1797. godine Laureati, pa čak i pretedenti na razne literarne nagrade, u jednom času postanu zanimljivi svima, čak ivan granica ruskih događanja.
Roman Andreja Turgenjeva „Mesec Arkašon“ je dobio najveći broj glasova pri određivanju pobednika za nagradu „Nacionalni bestseler“ za 2003. godinu. Ime je novo i zvučno. Da nije neki daleki potomak? – uznemirili su se čitaoci. Eno Tatjane Tolstoj – rođake maltene svih Tolstojevih.
Ne, nije potomak. Andrej Turgenjev je Vjačeslav Kuricin. Pod tim pravim, mada ne milozvučnim prezimenom, on je veoma poznat kao kritičar i esejista. Zašto pisati pod pseudonimom? I to još pod pseudonimom Turgenjev? Uostalom, autor to bolje zna. Naravno, pseudonim nisam otkrila ja. Ja sam se ponašala kao što se ponaša i američki informativni kanal „Foxnews“: mi smo, naravno, patriote i pravednici, ali ako neki drugi kanali otkriju nekakvu pikanteriju, ni mi ne možemo da zaostajemo.
Znajući stvaralaštvo Turgenjeva – Kuricina i udubivši se u prvih pedeset stranica romana osetila sam da autor piše „karakterističan“ roman kao „Nad provalijom u raži“ ili „Mandarine iz Maroka“ dvehiljadite godine. Stvar je u tome da ovaj „karakteristični“ roman, pored svoje specifičnosti, ima i opšte crte. Hemingvejsko-milerovski stil. Boemština. Poznate odsečene fraze sa višeznačnom prazninom. Odsustvo sižea. Siže se svodi na svoju beznačajnost. Po značaju je jednak umeću da se spretno prekrste noge na divanu ili strpljenju da se nekoliko sati razgledaju slike u galeriji. Postoje još i nadimci – kodovi, koje junake čine nekako uopštenima: Žena-sa-velikim-nogama, Bujna Guza, Idealni Mužjak.
Glavni junak romana Denser je iz bezbrižnog plemena trubadura. Ponekad radi kao „momak po pozivu“. Seks kao poziv u rasporedu prioriteta zauzima prvo mesto. On nije hipik, „dete cveća“, a nije ni poput hemingvejskih junaka kojima godine uludo prolaze. Seks je za našeg junaka posao. Kako je poznato nema lošeg posla, ima samo netalentovanih radnika. A on je talentovani radnik, sa svakom svojom partnerkom (po službenoj dužnosti, ili tek tako) govori na njenom jeziku, razume je i poistovećuje se sa njom. Za ovaj roman koji se po oprededeljenju obraća novom pokoljenju ptičica, koje po prvi put shvataju da pored perja i kljunova imaju još poneke atrubute, karakteristična je seksualna otvorenost i zabavna svedozvoljenost. Najvažnije je reći o tome na sasvim nov način kakvim pre tebe niko nije govorio (uspelo je!) i zainteresovati čitaoca da pročita roman još jedanput (nije uspelo!). Uostalom, pisac nije računao na moju starosnu grupu, a mladi će ga možda i nekoliko puta pročitati.