Андреј Тургењев је псеудоним под којим критичар и песник Вјачеслав Курицин објављује своје романе. Курицин је иначе и значајан филмски стваралац, само што се режијом бави под псеудонимом Константин Богомилов.

Рођен је у Новосибирску 1965. Дипломирао је на Факултету за журналистику Уралског универзитета. Осамдесетих и деведесетих година прошлог века активан је учесник књижевног живота у Јекатеринбургу. Средином 1990-их прелази у Москву где сарађује у Литературнајој газети”, “Сегодњи”, “Матадору” и “Октобру”. Аутор је неколико књига и монографија. Иницијатор је низа књижевних пројеката међу којима и песничких такмичења „Руски слем“, затим, Курициновских читалачких часова у Јекатеринбургу итд.

***

АНДРЕЈ ТУРГЕЊЕВ: МЕСЕЦ АРКАШОН У другој логици Адам је још у Рају морао да живи са женом; Тако да је још пре пада био кажњен. Андреј Тургењев Саратовски спахија, песник. 1797. године Лауреати, па чак и претеденти на разне литерарне награде, у једном часу постану занимљиви свима, чак иван граница руских догађања.
Роман Андреја Тургењева „Месец Аркашон“ је добио највећи број гласова при одређивању победника за награду „Национални бестселер“ за 2003. годину. Име је ново и звучно. Да није неки далеки потомак? – узнемирили су се читаоци. Ено Татјане Толстој – рођаке малтене свих Толстојевих.
Не, није потомак. Андреј Тургењев је Вјачеслав Курицин. Под тим правим, мада не милозвучним презименом, он је веома познат као критичар и есејиста. Зашто писати под псеудонимом? И то још под псеудонимом Тургењев? Уосталом, аутор то боље зна. Наравно, псеудоним нисам открила ја. Ја сам се понашала као што се понаша и амерички информативни канал „Фоxнеwс“: ми смо, наравно, патриоте и праведници, али ако неки други канали открију некакву пикантерију, ни ми не можемо да заостајемо.
Знајући стваралаштво Тургењева – Курицина и удубивши се у првих педесет страница романа осетила сам да аутор пише „карактеристичан“ роман као „Над провалијом у ражи“ или „Мандарине из Марока“ двехиљадите године. Ствар је у томе да овај „карактеристични“ роман, поред своје специфичности, има и опште црте. Хемингвејско-милеровски стил. Боемштина. Познате одсечене фразе са вишезначном празнином. Одсуство сижеа. Сиже се своди на своју безначајност. По значају је једнак умећу да се спретно прекрсте ноге на дивану или стрпљењу да се неколико сати разгледају слике у галерији. Постоје још и надимци – кодови, које јунаке чине некако уопштенима: Жена-са-великим-ногама, Бујна Гуза, Идеални Мужјак.
Главни јунак романа Денсер је из безбрижног племена трубадура. Понекад ради као „момак по позиву“. Секс као позив у распореду приоритета заузима прво место. Он није хипик, „дете цвећа“, а није ни попут хемингвејских јунака којима године улудо пролазе. Секс је за нашег јунака посао. Како је познато нема лошег посла, има само неталентованих радника. А он је талентовани радник, са сваком својом партнерком (по службеној дужности, или тек тако) говори на њеном језику, разуме је и поистовећује се са њом. За овај роман који се по опредедељењу обраћа новом покољењу птичица, које по први пут схватају да поред перја и кљунова имају још понеке атрубуте, карактеристична је сексуална отвореност и забавна сведозвољеност. Најважније је рећи о томе на сасвим нов начин каквим пре тебе нико није говорио (успело је!) и заинтересовати читаоца да прочита роман још једанпут (није успело!). Уосталом, писац није рачунао на моју старосну групу, а млади ће га можда и неколико пута прочитати.