Žitije Gerasima Zelića se žanrovski određuje kao autobiografija, jer u ovom delu autor pripoveda o sopstvenom životu rasvetljavajući događaje iz svoje prošlosti. Žitije počinje opisivanjem rođenja, detinjstva i okolnosti koje su dovele do odluke da se život posveti monaškom pozivu, da bi se pripovest nastavila predstavljanjem hronološki poređanih najznačajnijih događaja, i završila trenutkom pisanja same autobiografije. Svoje delo Gerasim Zelić objavljuje u Budimu 1823. godine, sa dvojakim ciljem: da ostavi svedočanstvo o životu Srba u Dalmaciji, i da se odbrani od optužbi i glasina sa kojima se borio čitavog života.
Veliko pitanje o verodostojnosti opisanih događaja koje prati svaku autobiografiju ovde postaje posebno interesantno, zbog postojanja suprotnih svedočanstava savremenika o samoj ličnosti Gerasima Zelića. Međutim, istinitost opisanog, iako potkrepljena brojnim arhivskim dokumentima, prepiskama i sudskim rešenjima, nije u centru naše pažnje kao današnjih čitalaca. Njegovo svedočanstvo o životu Dalmacije ostaje neupitno i čini u književno-umetničkom smislu najvredniji deo Žitija Gerasima Zelića.
Žitije Gerasima Zelića čita se i kao veoma zanimljiv putopis, jer je veliki njegov deo posvećen putovanjima u Rusiju, Carigrad, Italiju, Francusku, Austriju. Iz današnje perspektive, putovanja u daleka mesta, na konjima, u kočijama ili pešice nose posebnu egzotičnost i duh pustolovine i avanture. Pa tako putovanja ka popularnim evropskim gradovima, poput Pariza, Istanbula ili Petrograda, u vreme Gerasima Zelića predstavljaju opasan, skup i gotovo neizvodiv poduhvat. Sa druge strane, ovakvi putopisi su i retka prilika da se upustimo u svojevrsno putovanje kroz vreme, i doznamo kako su neke atraktivne turističke destinacije sveta izgledale krajem 18. i početkom 19. veka.
Na primer, govoreći o Parizu, posebnu pažnju poklanja opisu katedrale Notr Dam, čuvenih Lisipovih konja, izgledu Sene, brojnih parkova i zoološkom vrtu, ali je ipak možda najinteresantniji Zelićev utisak o raskoši i bogatstvu ovog grada, tako sličan današnjem iskustvu:
Sa sve četiri strane jesu butige, i s jedne strane trostruke. Tu se prodaje svaka galantarija što se samo može naći u svijetu i pomisliti. Tu ćeš naći sve od zlata i srebra, sve pozlaćeno i posrebreno, i na šta gođ pogledaš, za sve ti zapinju oči. Koju gođ stvar vidiš, svaku zaželiš imati i kupiti; i, da imaš punu kakvu sandučinu luiđa, potrošio bi sve, i ne bi nijednoga iz Pariza izneo, samo kad bi hotio od svake one galanterije po malo kupiti.
Putovanja koja je Zelić tokom svog života poduzimao i koja u ovom delu opisuje prvenstveno su imala za cilj obezbeđivanje sredstava za manastirski život i snaženje pozicije Srpske pravoslavne crkve u katoličkoj Dalmaciji. Diplomatska uloga koju je imao dovela ga je u priliku da upozna neke od najmoćnijih ličnosti onoga vremena – imperatora Josifa II, Katarinu Veliku, poljskog kralja Stanislava i vicekralja Italije Evgenija, a posebno mesto u njegovom Žitiju zauzimaju susreti sa Napoleonom. Njegova neposrednost u odnosima sa ovim vladarima donosi nam priliku da ih upoznamo i kao obične ljude, van njihovih zvaničnih pozicija, pa tako nalazimo i ovakve opise:
Išao sam takođe svake neđelje, kad bi i Napoleon išao, na misu, u kapelu carsku, koja se nalazi u dvoru. Tu bi bili svi kraljevi i kraljice, principi, ministri, maršali i imbašaduri; zatim dame i dvorjanke s imperatricom Josefinom. Poznavajući me svi ministri francuski i maršali, za učiniti mi čest, ustupili bi mi u crkvi mjesto blizu imperatora. […] Kad bi bilo posvetilište, klekao bi i on i svi oni koji imaju pred sobom banak. Svaki bi minut vidio đe vadi iz džepa burmuticu i trpa burmut u nos. Mlogo sam puta vidio da u burmutici nema ništa, i onda bi je samo palcem ili velikim prstom otro iznutra i prst k nosu prineo. Ja bi u njega vavijek gledao, a kad bi on često u me pogledao, onda bi ja nama’ bacio oči na one pored mene stojeće muzikante.
Bogatstvo anegdota, lagan i neposredan ton i dobro oko za detalj Gerasima Zelića svrstavaju u red visprenih pripovedača. Iako ne dostiže kompleksnost Dositejevog Života i priključenija, Žitije Gerasima Zelića i te kako ima šta da ponudi modernom čitaocu.
Podsećamo da su u okviru edicije izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi manje poznati putopisi autora kao što su: Mihailo Petrović Alas (Roman Jegulje, Kroz polarnu oblast, Sa okeanskim ribarima, U carstvu gusara, Po zabačenim ostrvima), Jelena J. Dimitrijević (Pisma iz Soluna, Sedam mora i tri okeana, Pisma iz Niša, Novi svet ili u Americi godinu dana), Dragomir Brzak (Sa Avale na Bosfor), Milan Jovanović Morski (Tamo-amo po Istoku, Gore-dole po Napulju) i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.
Sva dela Gerasima Zelića možete pogledati OVDE.