Житије Герасима Зелића се жанровски одређује као аутобиографија, јер у овом делу аутор приповеда о сопственом животу расветљавајући догађаје из своје прошлости. Житије почиње описивањем рођења, детињства и околности које су довеле до одлуке да се живот посвети монашком позиву, да би се приповест наставила представљањем хронолошки поређаних најзначајнијих догађаја, и завршила тренутком писања саме аутобиографије. Своје дело Герасим Зелић објављује у Будиму 1823. године, са двојаким циљем: да остави сведочанство о животу Срба у Далмацији, и да се одбрани од оптужби и гласина са којима се борио читавог живота.
Велико питање о веродостојности описаних догађаја које прати сваку аутобиографију овде постаје посебно интересантно, због постојања супротних сведочанстава савременика о самој личности Герасима Зелића. Међутим, истинитост описаног, иако поткрепљена бројним архивским документима, препискама и судским решењима, није у центру наше пажње као данашњих читалаца. Његово сведочанство о животу Далмације остаје неупитно и чини у књижевно-уметничком смислу највреднији део Житија Герасима Зелића.
Житије Герасима Зелића чита се и као веома занимљив путопис, јер је велики његов део посвећен путовањима у Русију, Цариград, Италију, Француску, Аустрију. Из данашње перспективе, путовања у далека места, на коњима, у кочијама или пешице носе посебну егзотичност и дух пустоловине и авантуре. Па тако путовања ка популарним европским градовима, попут Париза, Истанбула или Петрограда, у време Герасима Зелића представљају опасан, скуп и готово неизводив подухват. Са друге стране, овакви путописи су и ретка прилика да се упустимо у својеврсно путовање кроз време, и дознамо како су неке атрактивне туристичке дестинације света изгледале крајем 18. и почетком 19. века.
На пример, говорећи о Паризу, посебну пажњу поклања опису катедрале Нотр Дам, чувених Лисипових коња, изгледу Сене, бројних паркова и зоолошком врту, али је ипак можда најинтересантнији Зелићев утисак о раскоши и богатству овог града, тако сличан данашњем искуству:
Са све четири стране јесу бутиге, и с једне стране троструке. Ту се продаје свака галантарија што се само може наћи у свијету и помислити. Ту ћеш наћи све од злата и сребра, све позлаћено и посребрено, и на шта гођ погледаш, за све ти запињу очи. Коју гођ ствар видиш, сваку зажелиш имати и купити; и, да имаш пуну какву сандучину луиђа, потрошио би све, и не би ниједнога из Париза изнео, само кад би хотио од сваке оне галантерије по мало купити.
Путовања која је Зелић током свог живота подузимао и која у овом делу описује првенствено су имала за циљ обезбеђивање средстава за манастирски живот и снажење позиције Српске православне цркве у католичкој Далмацији. Дипломатска улога коју је имао довела га је у прилику да упозна неке од најмоћнијих личности онога времена – императора Јосифа II, Катарину Велику, пољског краља Станислава и вицекраља Италије Евгенија, а посебно место у његовом Житију заузимају сусрети са Наполеоном. Његова непосредност у односима са овим владарима доноси нам прилику да их упознамо и као обичне људе, ван њихових званичних позиција, па тако налазимо и овакве описе:
Ишао сам такође сваке неђеље, кад би и Наполеон ишао, на мису, у капелу царску, која се налази у двору. Ту би били сви краљеви и краљице, принципи, министри, маршали и имбашадури; затим даме и дворјанке с императрицом Јосефином. Познавајући ме сви министри француски и маршали, за учинити ми чест, уступили би ми у цркви мјесто близу императора. […] Кад би било посветилиште, клекао би и он и сви они који имају пред собом банак. Сваки би минут видио ђе вади из џепа бурмутицу и трпа бурмут у нос. Млого сам пута видио да у бурмутици нема ништа, и онда би је само палцем или великим прстом отро изнутра и прст к носу принео. Ја би у њега вавијек гледао, а кад би он често у ме погледао, онда би ја нама’ бацио очи на оне поред мене стојеће музиканте.
Богатство анегдота, лаган и непосредан тон и добро око за детаљ Герасима Зелића сврставају у ред виспрених приповедача. Иако не достиже комплексност Доситејевог Живота и прикљученија, Житије Герасима Зелића и те како има шта да понуди модерном читаоцу.
Подсећамо да су у оквиру едиције издавачке куће Порталибрис реиздати и други мање познати путописи аутора као што су: Михаило Петровић Алас (Роман Јегуље, Кроз поларну област, Са океанским рибарима, У царству гусара, По забаченим острвима), Јелена Ј. Димитријевић (Писма из Солуна, Седам мора и три океана, Писма из Ниша, Нови свет или у Америци годину дана), Драгомир Брзак (Са Авале на Босфор), Милан Јовановић Морски (Тамо-амо по Истоку, Горе-доле по Напуљу) и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.
Сва дела Герасима Зелића можете погледати ОВДЕ.