Narodna književnost je prikaz čoveka i njegovog života u starim vremenima. Kako je srpski narod u vreme ropstva pod Turcima bio odsečen od sveta i razvijenih evropskih kulturnih centara i dešavanja, usmene tvorevine su ispunjavale prazninu koja je nastala usled opadanja produkcije pisane književnosti. Narodna književnost nije samo narodna zbog toga što se prenosi u narodu, već i zbog toga što je u njenom stvaranju uključena cela narodna zajednica. Što se tiče tematike kojom se narodna književnost bavi, zastupljena je celokupna čovekova stvarnost: priroda, porodični život, društveni odnosi, narodna istorija, čovekove misli i osećanja, životna mudrost…
S obzirom na to da se veoma negovala i neguje narodna književnost, Jaša Prodanović je u svom delu Naša narodna književnost, koje je objavljeno 1932. godine, dao njen prikaz. U četrnaest poglavlja ovog dela Jaša želi da ukaže čitaocu na osnovne motive i karakteristike naše narodne književnosti, a poseban akcenat stavlja na narodnu poeziju.
Na samom početku Jaša priča o podeli narodnih pesama na muške (epske) i ženske (lirske), a postoji i epsko-lirska poezija. Prikazuje osnovne motive koji se prožimaju u ovim pesmama, a navodi i nazive pesama i junake iz njih, kao i delove samih pesama. Jaša, takođe, ukazuje na stilske figure koje doprinose tome da pesme budu još lepše: hiperbola, poređenje, antiteza, metafora, metonimija, itd. Ono što je zanimljivo jeste to da se Jaša zadržava na počecima pesama i želi da prokomentariše. Tako on zaključuje da počeci pesama često ne stoje ni u kakvoj vezi sa samim pesmama i da se dešava da različite pesme imaju iste početke. Ti počeci, po njegovom mišljenju, služe da bi pesma bila lepša i da bi privukla čitaočevu pažnju i probudila u njemu zainteresovanost.
U narednim poglavljima knjige Naša narodna književnost Jaša se bavi psihološkim opažanjima, moralnim, humanim i estetičkim osećanjima u narodnoj poeziji. Imamo priliku da vidimo i kako ljubav utiče na junake i kako se oni ponašaju kada su zaljubljeni i kada vole. „Ljubav je čas najveća radost, a čas najgori jad. Nekad ona snažno uzdiže nadu, katkad gura čoveka u teško razočarenje. U njoj se neizmernom brzinom leti iz prevelikog poverenja u očajnu sumnju. Ne treba mnogo pa da iz srca koje je ustreptalo silnom radošću izlete strašni krici bola i jada…” Osim ljubavi dvoje mladih, u narodnim pesmama se opeva i o ljubavi među članovima porodice. Jaša Prodanović, analizirajući narodnu poeziju, zaključuje da se o ljubavi dece prema roditeljima malo peva, a da je dominantnija ljubav sestre prema bratu nego ljubav sestre prema sestri.
Motivi samoubistva i kletvi su veoma česti u narodnoj poeziji. Samoubistvo je češće u ženskim narodnim pesmama nego u muškim, u kojima junaci obično gube svoje živote na bojnim poljima. Kletve koriste oni junaci koji se osećaju slabo i nemoćno. Retki su slučajevi kada neko sam sebe kune, ali jedan od takvih se javlja u pesmi Stari Vujadin, kada devojka proklinje svoje oči: „Čarne oči da bi ne gledale!”
Na samom kraju knjige Naša Narodna književnost Jaša Prodanović ostavlja pregled narodnih pesama i zbirki pesama iz kojih crpi motive i čijom se analizom bavi.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdate i druge manje poznate knjige književne kritike kao što su: Laza Kostić (O Jovanu Jovanoviću Zmaju), Rastko Petrović (Eseji i članci), celokupan opus kritičkih radova Jovana Skerlića, i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.
Sva naša izdanja ovog autora možete pronaći OVDE.