Kada Niko Bartulović svoj rukopis (kasnije objavljen kao roman „Na prelomu”) šalje na čitanje Vladimiru Ćoroviću, starom prijatelju iz perioda uređivanja časopisa „Književni jug”, istaknutom srpskom književnom kritičaru, jasno je da se radi o jednoj posve intimnoj priči. Mnogi su segmenti ovog romana u kojima prepoznajemo zasnovanost na stvarnim događajima čiji je akter bio upravo Niko Bartulović.
Roman na „Na prelomu” objavljen je prvi put 1929. godine. U njemu će pisac pružiti osvrt na pređašnja uzburkana vremena čiji je sam bio svedok – period balkanskih ratova i brojnih političkih trvenja, te će, kroz perspektivu glavnog junaka u romanu, mladog Ive Bedrice, autor progovoriti o revolucionarima koji su se našli u burnim vremenima „na prelomu” istorije. Ipak, kako aktuelni i društveni momenat u književnosti ne mora biti dovoljan da osigura književni uspeh, to će Niku Bartuloviću istorijske činjenice u ovom romanu biti samo kontekst za otkrivanje jedne šire slike – stvarnosti u kojoj je nastavila da živi ratom satrvena generacija. Kako Vladimir Ćorović primećuje, ovo nije samo roman jednog istorijskog perioda u kojem se našao živalj nego i „roman čitave te temperamentne i nervozne atmosfere u našoj generaciji za vreme balkanskih ratova i atentata”.
Već na prvim stranicama roman „Na prelomu” budi interes za čitanje. Jedna mala dalmatinska sredina u koju posle mnogo godina provedenih van rodnog mesta stiže glavni junak – slična je svim onim provincijama u kojima narod ljubopitljivo ali i dalje srdačno posmatra i dočekuje gosta. Stigavši na Hvar, Ivo Bedrica među nekada borbenom i temperamentnom dalmatinskom omladinom zatiče turobnu posleratnu atmosferu, te će svojim ponovnim prisustvom uzburkati mrtvo more svojih bivših sugrađana. On nije pasivan junak, već junak koji dela, junak koji svojim postupcima pokušava da unese ma i najmanju promenu u apatičnu sredinu.
Kraj romana odaje naizgled sumorno raspoloženje, što donekle i opravdava prvobitni zloslutni naziv koji je Niko Bartulović dao svom romanu – „Polomljena koplja”. Ivo Bedrica suočava se sa brodolomom na zboru koji je sazvao kako bi načinio promene na Hvaru i probudio usnulo stanovništvo, njegovi prijatelji se razilaze, a on pride doživljava i ljubavni krah. Ipak, nije sve izgubilo smisao. Njegov dolazak u rodno mesto doneo je tračak nade, jer će uspeti nekoga da preobrati – i to svoje najmilije. Rođak Petar će se, pod Ivinim uticajem, vratiti sa puteva na kojima je u međuvremenu zalutao. Naziv će opravdano biti preslovljen u „Na prelomu”.
Na taj način, u Bartulovićevom liku Ive Bedrice ne dobijamo melanholičnog i autodestruktivnog junaka kao „Bespuću” Veljka Milićevića, već junaka koji je primer da i u vremenima kada dolazi do potpunog sloma ideala i kada se postavlja pitanje jesu li revolucionarne ideje bile vredne truda – čovek može i mora ostati dosledan sebi.
Ovaj roman kao psihološki i istorijski izraz jedne generacije značajan je predstavnik domaće književnosti na početku dvadesetog veka, što je bio i dobar povod da „Na prelomu” bude prva knjiga Nika Bartulovića reizdata u okviru „Portalibrisove” edicije „Otrgnuto od zaborava”.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi manje poznati romani srpskih pisaca kao što su: Janko Veselinović (Borci, Seljanka, Junak naših dana), Stojan Novaković (Kaluđer i hajduk), Simo Matavulj (Uskok), Branimir Ćosić (Vrzino kolo, Dva carstva, Pokošeno polje), Veljko Milićević (Opsene, Bespuće), Jovan Serija Popović (Roman bez romana) i mnogi drugi.
Sva dela ovog autora možete videti OVDE.