Jedno od najvažnijih dela Čedomilja Mijatovića je „Despot Đurađ Branković”. Mijatović je bio i književnik i istoričar, a ovo delo, pored važne književne vrednosti, značajno je jer donosi pregled istorijskih dešavanja. Prikazujući Đurđa i njegov karakter, on nas upoznaje i sa istorijom srpskog naroda.
Delo „Despot Đurađ Branković” štampano je u dve knjige i čitalac je u mogućnosti da se upozna sa dešavanjima od Đurđevog stupanja na vlast 1427. godine, prvog oslobođenja Srbije od Turaka, pa sve do Đurđeve smrti, koja je bila 1456. godine. Osnovna tema u ovom istorijskom delu jesu političko-istorijska dešavanja i odnosi Srbije sa Ugarskom, Vizantijom, Mlecima i Turcima.
Najpre saznajemo određene pojedinosti o Vuku Brankoviću i Stefanu Lazareviću, kao i o njihovoj smrti. Đurađ je došao posle smrti despota Stefana Lazarevića u Srbiju i pokazao se kao veoma dobar, mudar i skroman, tako da ga je narod koji je tugovao za Stefanom zavoleo. Za despota Đurđa Mijatović kaže: „Čovek visoka i snažna uzrasta, jaka i harmonički razvijena građa telesna, s pravilnim gospodskim crtama u licu, dugom kosom, gustom, okruglom, dosta kratkom bradom, dugim brcima, ličan čovek u punome smislu reči. Izraz njegova lica i sve njegovo ponašanje puno mirnoće, ozbiljnosti i dostojanstva. Ima mu šezdeset godina, ali izgleda za nekoliko godina mlađi.”
Stranice ovih dveju knjiga „Despota Đurađa Brankovića” ispisane su i zanimljivim pričama. Jedna od njih je o sudbini Jerine i Đurđa, a druga o sudbini Mare i sultana Murata. Jerinu je prikazao kao veoma lepu ženu, svesnu svoje lepote. „Ljubav je ime tvoje, ženo, taština prezime tvoje!” Volela je vlast i toliko joj je bilo stalo do političke moći da je bila takva žena koja je mogla da ne misli na svoju decu i kuću ako bi se domogla visoke pozicije na vlasti. Čitalac saznaje i da se Đurđe dugo premišljao šta da radi i kako da odgovori na Muratov zahtev da mu daju Maru, a Jerina je donela odluku da ipak imaju računa da daju Maru.
Ipak, ovo delo jeste svedočanstvo o mnogim istorijskim dešavanjima, o materijalnim prilikama u Đurđevoj državi, o raznim bitkama, padu Smedereva i padu Carigrada, opsadi Beograda 1456. godine. Na poslednjim stranicama Čedomilj Mijatović čitaocu saopštava o Đurđevoj smrti i kako je „… bio srećan da umre a da ne vidi propast srpske države srednjeg veka” i da je „po svojim sposobnostima i po svome patriotizmu bolju sreću zasluživao”.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi zanimljivi istorijski spisi, kao što su: Andra Gavrilović (Despotova vlastela, Crte iz oslobođenja Srbije, Slovenska putovanja, Prve žrtve, Bitka kod Velbužda), Jaša Tomić (Rat na Kosovu i Staroj Srbiji), Dragutin Ilić (Zaječarska buna), Branislav Nušić (Devetsto petnaesta: Tragedija jednog naroda) i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.
Sva dela Čedomilja Mijatovića možete pronaći OVDE.