Герасим Зелић (1752–1828) био је архимандрит православног манастира Крупе и генерални викар Српске православне цркве у Далмацији и Боки которској, српски писац и први члан Матице српске, основане у Пешти 1826. године.
Герасим Зелић рођен је 1752. године у свештеничкој породици, на крштењу добивши име Кирил. Већ као дете желео је да се посвети монашком позиву, упркос жељама свог стрица и главе породице, попа Стефана. Разлози за ово стричево противљење нису нимало неочекивани – у породици је већ било неколико дечака који су учили за свештенике, а у сеоским домаћинствима руку никада нема довољно.
Са осам година Кирил одлази у манастир Крупу и прво „учи буквицу” код монахиње Ане, познатије као баба Штула. У Крупи ће се и замонашити и узети име Герасим. У тадашњој северној Далмацији постоји око шездесет православних цркава и три манастира: Крупа, Крка и Драговић, који чине средиште културног живота Срба овог простора.
Ако је судити према Зелићевој аутобиографији, он се читавог свог живота борио како за своје црквено достојанство, односно позицију у црквеној хијерархији, тако и за очување аутономије Српске православне цркве у Далмацији. За православни народ је време у коме су се често на власти смењивале католичке земље, Млетачка република, Аустрија и Француска, било посебно компликовано и тешко. Иако сукобљене, због својих различитих политичких циљева, све три земље имају суштински исти однос према православном живљу. Овде се посебно препознаје вештина и дипломатски дар који је Герасим Зелић имао, да код свих тренутних власти успе да задржи своју високу позицију у манастиру, али да никада не угрози статус Цркве.
Герасим Зелић је током свог живота много путовао, у Цариград, Русију, Француску, Италију, Аустрију. Циљ ових његових путовања је, са једне стране, био дипломатски – снажење позиције православне цркве у Далмацији, а са друге стране, стицање личних познанстава и веза које ће му олакшати постизање личних амбиција и надмоћ у унутарцрквеним сукобима.
Посебно је занимљив опис његовог путовања у Русију, где је ишао да прибави материјална средства свом манастиру. Герасим Зелић пише о сусрету са царицом Катарином Великом и кнезом Потемкином, са којима је у више наврата разговарао и који су на њега оставили велики утисак.
Када су 1806. године Далмацијом завладали Французи, њихови закони о верским слободама обухватају и православце. Уочивши добру прилику, Зелић се посебно ангажује и ставља се на чело депутације којој Наполеон треба да потврди иста права која ужива и католички свет. О својим бројним аудијенцијама код Наполеона Герасим Зелић ће у свом Житију писати са посебном пажњом, па на једном месту сликовито сведочи о Наполеоновој личности:
У оно осам мјесеци, док сам се у Паризу бавио, дошао ми је најмање 30 пута које што по двије по три ријечи запитати. Ја сам га свагда слободно дочекао и слободно на оно одговорио што ме је питао. Он је к мени долазио и питао ме којешта, понајвише зато не би ли се ја препао и смео да му не умијем шта одговорити, мислећи да ми је сада првина с царем говорити. А није знао да сам ја до то доба имао чест већ са три цара говорити: с императором Јосифом II, Леополдом и Францом, тако с русијском императрицом Екатарином, с краљем пољским Станиславом и Евгенијом вицекраљем Италије.
Герасим Зелић је несумњиво личност која је у историји Српске православне цркве оставила значајан траг; али, можда је још значајнији допринос који је он оставио српској књижевности. Својим обимним Житијем писаним у духу европског просветитељства, а по угледу на Доситејево дело Живот и прикљученија, оставља значајан опис и сведочанство о духовном, културном и свакодневном животу Срба у Далмацији.
Подсећамо да су у оквиру ове едиције реиздата мемоарска и аутобиографска дела и других заборављених српских писаца као што су: Прота Матеја Ненадовић (Мемоари), Милица Јанковић (Исповести), Слободан Ј. Јовановић (Споменица), Драгутин Илић (Зајечарска буна), Симо Матавуљ (Биљешке једног писца), Живојин Мишић (Моје успомене) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је online куповина књига.
Дела овог аутора можете пронаћи ОВДЕ.