Милан Решетар био је један од значајнијих историчара књижевности, слависта, доктор филозофије и филолог.
Рођен је 1. фебруара 1860. године у Дубровнику у угледној породици, а крштено име му је било Карло. У свом родном граду завршио је основну и средњу школу, да би студије наставио у Бечу и Грацу. Докторирао је филологију у Грацу, са тезом о чакавштини – Чакавштина и њихова бивша и садашња граница. Након завршеног школовања, Милан Решетар радио је као професор у гимназијама у Копру, Задру и Сплиту, а касније је предавао словенску филологију на Филозофском факултету у Бечу и у Загребу, на коме се задржао све до одласка у пензију.
Био је у браку са Станком, ћерком филолога Ватрослава Јагића, са којом је имао двоје деце.
Пред крај живота боравио је у Фиренци, где је и умро 14. јануара 1942, а 1965. његови посмртни остаци су пренети у дубровачку гробницу.
Књижевник, културни и научни радник, академик
Премда је много путовао и живео у бројним градовима, Милан Решетар је остао веран свом завичајном Дубровнику, ком је посветио многе научне и културноисторијске студије. Велика љубав према родном тлу и интересовање за њега и за друштвени миље који је употпуњавао дубровачку територију, а, наравно, и књижевно умеће допринели су да овај истакнути писац напише следеће важне чланке: Дубровачки попови у почетку нашега вијека, Велика дубровачка трешња по опису холанцкога консула у Смирни, Дубровачки брод XVI вијека, Споменице Дубровачке републике, Печат, застава и грб Дубровачке републике, и многе друге.
Сарађивао је са уредницима разне штампе, а може се рећи да је највише објављивао за лист Дубровник и часопис Дубрава. У њима су објављени његови текстови Дубровачка вијећница, Најстарији дубровачки закон о прћијама и пировима, Којега је дана умро и гдје је сахрањен Гундулић.
Поред завидног рада на пољу писања о дубровачкој култури и историји, Милан Решетар је оставио великог трага поставши чланом научних академија. Године 1897. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног је изабран 16. фебруара 1940. Истакао се чланством и у Руској академији у Петрограду, Чешкој академији у Прагу, али и у Југославенској академији знаности и умјетности у Загребу.
Веома је допринео развоју историје српског језика и дијалектологије. Његове најважније студије су управо из ових области, почевши од докторске дисертације под називом Чакавштина и њихова бивша и садашња граница (1889. године). Најзначајнији дијалектолошки радови Милана Решетара су Штокавски дијалекат, Српскохрватски акценат југозападних говора, који су објављени за време његова живота, док је постхумно објављена студија Најстарији дубровачки говор.
Да се изузетно залагао током живота за историју језика, сведоче издања старих споменика: Задарски и Рањинин лекционар, Либро од мнозијех разлога: дубровачки ћирилски споменик од г. 1520. и Два дубровачка језична споменика из 16. века.
Наши универзитетски професори и научници објавили су бројне студије које се тичу његовог рада, и неки од њих су чланак Јелице Стојановић Приступна академска бесједа Милана Решетара „Најстарији дубровачки говор” сажети исказ његовог богатог научног опуса и чланак Александра Милановића Милан Решетар као тумач и приређивач Његошевог дела. Злата Бојовић је објавила чланак Милан Решетар као издавач дубровачких писаца, а с овим у вези напоменућемо да је Порталибрис у оквиру едиције Отргнуто од заборава објавио Антологију дубровачке лирике, коју је саставио управо Решетар.
Сва дела овог аутора можете видети ОВДЕ.