Da li znate ko je Vuk Karadžić?

Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864 ) bio je najveći srpski prosvetitelj, borac za narodni jezik, tvorac naše moderne azbuke, sakupljač narodnog stvaralaštva i naš kulturni ambasador u svetu.
Rođen je u selu Tršić, gde je i danas njegova muzej-kuća, i gde se održavaju republička takmičenja đaka u poznavanju jezika i književnosti. Školovanje je započeo u obližnjoj crkvi, pa su otac i učitelji, primetivši njegove sposobnosti, odlučili da ga upute na dalje obrazovanje.
Putevi su ga odveli do Beča, gde se i oženio, i gde je vodio presudne bitke za svoj cilj – formiranje srpskog književnog jezika na bazi narodnog govora, pisanje gramatike i čuvanje tradicionalnog književnog blaga.
U Beču je sarađivao sa cenzorom Jernejom Kopitarem koji ga je primetio kada je objavio spis O propasti Prvog srpskog ustanka. Po njegovom savetu Vuk je počeo da prikuplja narodne pesme i da ih izdaje. Objavio je Malu prostonarodnu slavenoserbsku pjesmaricu i Pismenicu srbskoga jezika. Već sledeće godine objavio je i drugu zbirku prikupljenih narodnih pesama.
Vuk je pored formalnog obrazovanja imao urođeni sluh i lingvističke veštine koje je upotrebio kako bi stvorio neverovatno praktično pismo u kome bi svakom glasu odgovaralo jedno slovo. Njegovo geslo, preuzeto od Adelunga bilo je: Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano.
Uz Vuka Karadžića bili su i mnogi talentovani autori, pre svega veliki poznavalac jezičkih pitanja Đura Daničić i veliki pesnik koji je stvarao po ugledu na narodnu poeziju, Branko Radičević. Postoji mit da je u Vukovu ćerku Minu Karadžić Radičević bio strasno zaljubljen, te nije čudo što joj je u spomenar napisao jednu od svojih najlepših pesama.
Vuk Stefanović Karadžić je bio protivnik elitističkog jezika koji je nastao pod uticajem ruskog i crkvenoslovenskog, na kome su nastajali recimo romani Milovana Vidakovića. Govorio je da je u pitanju jezik koji se koristi pravilima „baba Smiljane”.
Godina koja označava Vukovu pobedu, i uvođenje reforme u jezik je 1847. kada je izašla i rasprava Đure Daničića – Rat za srpski jezik i pravopis, Pesme Branka Radičevića, Njegošev Gorski vijenac, i Novi zavet u Vukovom prevodu.
Veliki deo Vukovog rada obuhvata sakupljanje i štampanje pesama, bajki, izreka koje potiču iz naroda. Isto tako, on je pokušao da od zaborava sačuva običaje, detalje o životu naroda, pa možemo govoriti i o njegovim etnografskim i etnološkim spisima. Među njima važno  mesto ima Vukov rječnik koji je prvi put objavljen  1818., i  u kome pojmove Vuk objašnjava narodnim pričama, anegdotama, verovanjima.
Vuk Stefanović Karadžić je bajke, koje je prikupio, predstavio i braći Grim koji su određene motive iskoristili za svoje priče, te se tako naše književno usmeno nasleđe stopilo sa svetskom književnošću. Jakov Grim je, inače, Vukovu gramatiku preveo na nemački. Zanimljivo je da među bajkama i pričama postoje i one koje su mu slali drugi zapisivači, među njima i Miloš Obrenović i pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja.
Vukov rad na narodnim pesmama isplatio se samom činjenicom da je najveći nemački pisac i pesnik, Gete, čitao našu Hasanaginicu, i čak, kako kažu, učio srpski da bi osetio njenu punu lepotu.
Beleženje pesama, priča, i drugih usmenih formi nastavili su i njegovi sledbenici.
Epsku poeziju je Vuk Stefanović Karadžić zapisivao slušajući prvenstveno slepe guslare, a među njima najpoznatiji su Tešan Podrugović, Starac Milija i Filip Višnjić. Pesme je podelio po vremenima, pa tako imamo pesme starijih vremena, pesme novijih vremena, pretkosovski, kosovki, pokosovski ciklus, pesme o oslobođenju…
Događaje tokom vladavine kneza Miloša Obrenovića Vuk je opisao u knjizi „Miloš Obrenović knjaz Serbiju“ štampanoj 1828. godine.
Lirska poezija koju je visoko vrednovao postala je uzor i izvor inspiracije za moderne pesnike – romantičare. Intrigantna je i Stefanovićeva zbirka narodne erotske poezije Crveni ban.

Portalibris je do sada reizdao sledeće knjige Vuka Stefanovića Karadžića: Srpske nardone pripovetke, Život i običaji naroda srpskog, Srbija po Vuku.

Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Dela ovog autora možete pronaći OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *