Када се Растко Петровић 1930. године вратио са великог путовања по Африци, у Београду је објавио свој путопис под називом Африка. Петровић је путовао целога живота, он је волео да истражује непознате пределе, упознаје стране земље и људе, њихове културе. Чини се да је за њега живети значило путовати, а стварати непрестано истраживати. Стална промена средине, пејзажа, доживљаја његова је животна потреба и велика инспирација, па се тема путовања и пута појављује као основна читавог његовог књижевног стваралаштва. Она се појављује у свим његовим делима – у Дану шестом повлачење преко Албаније својеврсно је путовање, људи говоре, поред све своје жанровске комплексности, могу се одредити и као путопис, његове бројне песме, као на пример Азија путује, садрже причу о путовању.
Петровићево занимање за ваневропске културе, примитивне, односно аутентичне облике живљења, мишљења и стварања одвешће га и у дивљине Африке. У време када Растко одлази у Африку, то је потпуно непозната, неистражена и веома опасна земља. Опасности вребају на све стране, то путовање је ризик без премца. Да ли ће путника напасти дивље звери, или људождери, или неко домородачко племе које не воли превише белце, да ли ће се разболети од маларије, губе или других заразних болести, да ли ће се отровати од лоше воде или хране – све су то реалне могућности на овом невероватном путешествију. Међутим, чини се да све то Растка Петровића не брине много, јер је он Африком одушевљен. Жели све да види, све да проба, доживи, искуси на својој кожи. Он ће нам описивати предивне пејзаже и природу Африке, биљни и животињски свет, али пре свега и изнад свега људе, староседеоце и колонизаторе. Писаће о домородачком начину живота, о њиховим кућама, одећи, храни, племенском уређењу, односима мушкараца и жена, веровањима, страховима, ритуалима, обредима, фетишима. Све ово нам Петровић преноси без имало критике и ми видимо његову симпатију, љубав и разумевање за ове људе. Он ће представити и несрећу тога света, беду и сиромаштво, болести, и, нарочито, погубан утицај белачке цивилизације.
Африка није и једини путопис који је Растко Петровић написао. По различитим часописима он је оставио велики број описа својих путовања по Македонији, Далмацији, Србији, Шпанији, Турској, Либији и Италији. Издавачка кућа Порталибрис сабрала је све ове Петровићеве путничке импресије у једну књигу – Путописи. Поред интимног путничког искуства Путописи доносе и занимљиве приче о људима, обичајима, местима и пределима, културним споменицима и уметничким делима. Сам наративни тон и доживљај аутора кроз ова места је променљив и варира од дубоко емоционалног и патриотског, преко шаљивог, понегде ироничног до посве критичког.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздати и други мање познати аутори путописа као што су: Бранислав Нушић (Путописи), Драгомир Брзак (Са Авале на Босфор), Милан Јовановић Морски (Тамо-амо по Истоку), љубомир Ненадовић (О Црногорцима, Писма из Италије, Писма из Немачке).
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.