Ране приче и Приповетке су одабир прозних остварења Момчила Настасијевића који је у српској књижевности познат по необичном стилу писања, залагању за „матерњу мелодију”, као и по томе што је неисцрпно кориговао и прештампавао своје текстове, прилагођавао интерпукцију и изразе и по неколико пута. До сада смо реиздали поезију Момчила Настасијевића, односно, збирку Седам лирских кругова, која је врло специфична:
Наиме, код Настасијевића је постојала идеја да се у матерњем звуку, сакривеном у језику, налази оно национално, по којем можемо наћи наше тло којем припадамо, но, Настасијевић је отишао и корак даље: у звуку је општељудски смисао и истина. Што се залази дубље у збирку, идеје и мисли су све универзалније, али је и израз много херметичнији, штурији, недокучивији. Момчило Настасијевић задао је себи врло тежак задатак: да искаже оно што је речима неисказиво тако што ће се само речима служити; да отргне од речи устаљен и уврежен смисао, да га ослободи значења, те да остане само звук и слутња, иза које је онда суштина свега.
Овога пута пред вама су збирка Настасијевићевих приповетки и збирка есеја. Уз помоћ њих имаћете увид у распон стваралаштва Момчила Настасијевића јер обједињују његове ране приче као и познате приповетке попут оних из циклуса Тамни вилајет и Хроника моје вароши. Осим публици добро познатих прича Момчила Настасијевића у овој збирци откривамо вам и друге приче, не толико познате а необичне по гротескним приказима, тематици, фантастичним мотивима, херметичном стилу, а есеји Момчила Настасијевића представљају један од врхунаца српске филозофске и поетичке мисли.
… Заруди лето зрењем. И љубав зри.
Трешње ти окусих са усана, а јабуке већ бубре на увојке. Дај да се поиграм, драга.
Воћка је твоје тело. Румен облије, кад гусну сокови у сласт.
Превешћу те преко воде, утопи стид, казаће се тајна.
Смеши се ђаволасто са свих зрења. О, да горчине ли слатке, једно друго испити до дна!
Видех кроз јасеново грање топи небо као восак! То живот мој врели топљаше по теби. Узорала се њива за плод.
Иза стида узабра путем јабуку. Сама јој се располути у руци. И видев где заметнула се већ у семенци биљка, ђаволасто се и на увојке из целе ње за унапред насмеши даље кружење тајне.
И тако заокружих годину.
(одломак из приповетке Година)
ЕСЕЈИ
Есеји представљају одабир најзначајнијих чланака Момчила Настасијевића, објављиваних у угледним српским часописима двадесетог века. Настасијевићева промишљања о стваралачком процесу, рецепцији дела, музици, сликарству, уметности уопште, драгоцено су сведочанство филозофске мисли једног од најпознатијих и најхерметичнијих стваралаца модерне српске књижевности.
О уметности, писању, стваралачком процесу Настасијевић бритко излаже своје ставове попут:
… Уистину, писци су свештеници, често и не будући свесни тога, једини истинити свештеници садашњости, целе прошлости, а можда и будућности. Они откривају божанску битност ствари и битност живота.
… Уметност нема за сврху неку апстрактну лепоту засновану на законима разума, дакле, геометрије. Она је, напротив, у својој битности религија, и, као она, тежи да скине вео са непробојне стварности, те открије истину постојања. Открити истину постојања значи у свему осетити једно и у једном све, и у свему самог себе.
… Пуна вредност човека, нешто у чему се сав он доживи, једино се испуњава у тежњи да оним што је најбоље у нама вежемо за друге, да себи најдражи део себе уложимо у дело које ће припасти свима… Као да је иза тога неки тајни услов: дало ти се да би целог себе дао.
… Те сви потреси у природи, све непогоде, све епидемије, скупа све то не нахуди човеку колико самом себи худи он.
При самом крају збирке есеја смештена су два краћа путописа, односно, забелешке из живота у Паризу и путовања по Србији – једни од најлепших и најутанчанијих описа француског менталитета и природних лепота српске земље.
… За путовање по Србији најполазнија је тачка Београд, одакле је човек готово у недоумици да ли би низ Дунав ка чудесним лепотама планина на истоку, или уз Мораву сувим ка Сталаћу, где га опет чека недоумица између Ртња и Копаоника, и Ибра, и сасвим на крају, Златибора, или на југоисток даље ка Сићевачкој клисури, ка Старој планини; или од Београда, опет, у трећем правцу, преко Лазаревца, рудничком крају, типском за читав запад Србије, по питомој, рекао би човек идиличној, лепоти планинског терена Рудника, Сувобора, Маљена, Цера, са сплетом њихових огранака.
… Француска штедљивост врло је позната, али је опет занимљиво видети оно помно срачунавање бакшиша келнеру; а још занимљивије забезекнутост и љубазан подсмех кад који наш човек да неколико пута више но што је прописано. Често се помиње опаска: кад паланчанин дође у престоницу, он, да га за таквог не сматрају, даје већи бакшиш; а престоничанин, бојећи се да не изгледа као паланчанин, воли дати мање него што треба.
… Радо сам, недељом после подне, одлазио у Лувр, више да посматрам њихове породице, кад се размиле по бескрајно дугим салама музеја, неголи сама уметничка дела. Ту су сви до најмлађег члана, кога још носе јер не уме да иде. Свака је групица породица. У свакој тата ауторитативним гласом објашњава према свом знању и умењу. И цело поподне крећу се тако у групи и увек млађи под присмотром старијег.
Занима вас ко је био Момчило Настасијевић? Овај необични аутор који је рушио конвенције у српској књижевности проживео је само 43 године, те остаје велико питање колико би маестралних дела створио и које необичне идеје би развио да је имао прилике.
Више о њему сазнајте ОВДЕ.
Заљубљени сте у мирис књига и класике српске књижевности? Прочитали сте многа остварења наших великих аутора али желите да откријете више? Постоје многи писци који су отргнути од књижевне сцене јер нису прихваћени у критици или из друштвено-политичких разлога. Наша едиција ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА препознатљива је по добро познатим старим српским ауторима, али и оним заборављеним.
Кликом до класика! Највећи избор, најповољније цене!