Кнез Милош у причама као историографско дело
Кнез Милош у причама (1891) је збирка анегдота које је Милан Ђ. Милићевић прикупио према усменом казивању Милошевих савременика, очевидаца описаних догађаја. Сакупљајући сведочанства о кнежевом животу и догађајима који су обележили његову владавину, Милићевић је желео да створи историографско дело. Нема никакве сумње да је у томе и успео, јер приче о кнезу Милошу имају документарни карактер и често се користе као допуна његовој биографији. Михаило Гавриловић, један од најзначајнијих српских историчара, утемељивач модерног научног приступа проучавању историје, користио је управо дело Кнез Милош у причама као извор првог реда када је писао своју велику монографију Милош Обреновић. У том смислу, сакупљачки рад Милана Ђ. Милићевића, и то не само Кнез Милош у причама него и Карађорђе у говору и у твору, има неоспорну вредност за бројне науке као што су историја, културна историја, етнологија, географија.
Сам Милићевић је био свестан да ће његово дело Кнез Милош у причама служити историјској науци, као и да ће само припадати кругу научне литературе, па је на почетак ставио поглавље Кнез Милош у писаној биографији, својеврстан предговор књизи, који има за циљ да, на сажет начин, изнесе историјске чињенице везане за рођење, живот, владавину и смрт великог српског књаза. Најсажетији, а вероватно и најтачнији опис кнеза Милоша дао је управо Милићевић у овом предговору:
„У љубави, у мржњи, у пријатељству, у непријатељству, у штедњи, у издашности, у власти и ван власти – кнез Милош је могао бити и прав и неправ, и отворен и лукав, и бујан и мудар, и сталан и превртљив, и 
веран и забораван, али у једној тежњи: у љубави према српском народу, или ближе да речем, у рушењу туђинске власти над Србима и у дизању српскога васкрса, био је свакад један исти, богодано сталан, вечито веран, никад забораван, свакад достижан, никад уморан! То му је слава нада сваку славу; то му је довољно да искупи сваку слабост и сваку људску грешку!”
После предговора долази десет различитих поглавља која се посебно баве само једним делом или једним аспектом живота Милоша Обреновића. То су поглавља: Милош у кући, Милош према женама, Милош у тековини, Милошева околина, Милош у рату, Милош у политици, Милош у суђењу и у управи, Милош према вери и према обичајима, Милош према науци и научницима, Милош према противницима. Дакле, овде Милан Ђ. Милићевић није применио хронолошки метод у приповедању, као што је то учинио у сличном делу Карађорђе у говору и твору, него је тематски објединио сличне анегдоте и приче, тако добијајући занимљивију и уједначенију целину која нам омогућава да упознамо књаза не само као јавну него пре свега као приватну личност. Његов однос према породици, сарадницима, противницима, свештенству, његове личне особине, навике, ствари које је волео и оних којих се клонио – све је то дато у књизи Кнез Милош у причама сажето, једноставно, оштроумно, виспрено и често хуморно.
Наравно, ово дело не говори само о кнезу Милошу него и о свим другим значајним историјским личностима које су га окруживале и са којима је долазио у додир: Карађорђу, Томи Вучићу Перишићу, Проти Матији, Вуку Караџићу, Димитрију Давидовићу, браћи Јеврему и Јовану, синовима Милану и Михаилу, Његошу, великим везирима, султанима, краљевима и царевима. Такође, описан је и његов однос према слугама, свити, обичном становништву, молиоцима, као и његов приватни живот, однос према Љубици, жени, и Петрији, љубавници.
На крају књиге Кнез Милош у причама стоји поглавље Кнез Милош у писмима, где је објављена оригинална преписка Милоша Обреновића, чији је документарни значај за нашу историографију огроман.
Кнез Милош у причама као књижевно дело
И поред значаја које Кнез Милош у причама има за историографију оно је пре свега књижевно дело. Служећи се неким књижевним терминима можемо рећи да је Милан Ђ. Милићевић саставио романсирану биографију Милоша Обреновића из различитих кратких сведочанстава о њему. Све ове приче су књижевно обликоване, описују једног јунака или догађај на занимљив, оштроуман и често духовит начин, у свом центру имају досетку, а стил је више књижевни него научни. Ове приче спадају у жанр новела, у којима су јунаци сналажљиви и могу врло брзо се досете како да се извуку из непријатне и опасне ситуације у којој су се нашли.
Неке од најпознатијих анегдота потичу управо из ове књиге, попут оних о Милошевом односу према Вуку, Његошу или Томи Вучићу Перишићу, овде су описане околности у којима су настале неке од чувених и свима добро познатих Милошевих речи попут: „Ево мене, ето вас – рат Турцима!”, „Ја ујео, ја ћу позлатити, честити везиру!”, „Ја сам моју главу, честити ага, давно метнуо у торбу! А ова што је видиш на мени није моја, него туђа!” и многе друге.
Свима онима које занимају догађаји и личности српског XIX века, Српска револуција, стицање независности, дипломатски односи, али и онима које интересују културне, друштвене, привредне, институционалне прилике овог периода, свакако ће књига Кнез Милош у причама бити занимљива, утолико више што је написана једноставним језиком.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге књиге које говоре о овом периоду српске историје и о кнезу Милошу као што су: Милош Обреновић Михаила Гавриловића, Велика Србија и Наше победе Владимира Ћоровића, Београд пре сто година Михаила С. Петровића, Уставни развитак и уставне борбе у Србији Јаше Томића, Србија по Вуку, Велики српски XIX век и многе друге.
Сва дела Милана Ђ. Милићевића које је објавио Порталибрис можете видети ОВДЕ.