Васа Стајић био је српски писац, филозоф, историчар и професор. Рођен је 10. фебруара 1878. године у месту Мокрин, у Банату, а преминуо је 1947. у Новом Саду. У родном месту завршио је основну школу, док је гимназију завршавао у Кикинди, Сремским Карловцима и Сењу. Првобитно је започео гимназијско школовање у Кикинди, а после првог разреда је прешао у Карловачку гимназију, одакле је био избачен због промовисања социјалистичких идеја. Студирао је права, а касније филозофију у Паризу, Лајпцигу и Будимпешти, где је и дипломирао.
Још од гимназијских дана је био у социјалистичком духу, а у студентским данима започиње своју каријеру сарађујући на социјалдемократским листовима Народна реч и Застава. Није се потписивао као Васа Стајић, већ је користио псеудоним „Пријатељ радника”.
Можда његова жеља да се бави проблемом положаја радника и уопште народа и другим сличним темама потиче из тога што је рођен у сиромашној породици. Док је био на студијама у Лајпцигу, написао је Кроз блато капитализма у културу социјализма, рад који говори о тешком животу у банатским селима, просветним радницима и југословенству.
Све време се Васа Стајић залагао за буђење и развијање националне свести и неговање српског патриотизма. Сматрао је да треба покренути и српску омладину и међу њима ширити те идеје, па је једном приликом своје ђаке, уместо на излет у јужну Угарску, одвео у Београд и учланио их у Народну одбрану.
Покретач је часописа Нови Србин, часопис средњошколаца Срба у Угарској, који је излазио од 1912. до 1914. године. Ове 1914. часопис је забрањен, а Васа Стајић осуђен јер је у њему величао Србију и Угарску назвао тиранском државом зато што користи Србе. Касније је покренуо нови часопис, Српска просвета, а након рата и часопис Нова Војводина. Уређивао је Летопис, а секретар Матице српске је био од 1920. до 1922, док је 1935. постављен на место председника. Поред овога, објављивао је радове и у листовима Бранково коло, Гласник, Слободна Војводина, Наш живот и Наша стварност.
Најзначајнији радови Васе Стајића су студије о Светозару Милетићу и Јовану Јовановићу Змају, као и Новосадске биографије I–V. Писао је дела о култури и историји Новог Сада: Грађа за културну историју Новог Сада, Грађа за политичку историју Новог Сада и Привреда Новог Сада.
Иако је много пута хапшен, током свог живота све време је с поносом био оно за шта се и борио од почетка, остао је веран и доследан себи и својим идејама, и нису га могле поколебати у ставовима никакве политичке околности.
Сва дела Васе Стајића погледајте ОВДЕ.