Јован Ристић (1831–1899) био је значајни српски историчар, академик, дипломата, политичар и државник. Био је једна од најважнијих фигура српске политичке сцене деветнаестог века и оснивач је Либералне странке.
Рођен је у Крагујевцу 16. јануара 1831. године у сиромашној породици. Живео је са оцем Ристом, мајком Маријом, два брата и сестром. Веома рано је остао без оца. Ишао је у основну школу у свом родном месту, а гимназију је уписао у Београду. По завршетку гимназије уписао се на Лицеј. Занимљива је чињеница да су му другови на Лицеју били Јеврем Грујић, познати српски правник и политичар, и Милован Јанковић, такође политичар. Јанковић је један од оснивача Дружине младежи српске, чији је члан био Јован Ристић.
Он је одбио да студира у Русији и да буде стипендиста, и одлучио се за студије у Берлину, које је започео 1849. године. Звање доктора филозофије добио је на Хајделбергу, а онда се пребацио на студије у Сорбону. Чак је студирао и историју у Немачкој, био решен да се бави историјом, али никада није постао професор историје на Лицеју у Београду. Био је успешан и ђак и студент.
После завршених студија вратио се у Србију и запослио у државној служби, у Министарству унутрашњих послова, које је тада водио Илија Гарашанин. Још је радио и у Министарству просвете и у Министарству спољашних послова. Отприлике у том периоду се и оженио Софијом, која је била ћерка веома угледног и богатог трговца из Београда. Брак му је отворио и неке велике путеве, а један од њих је корак ближе династији Обреновић, чију је наклоност уважавао захваљујући свом браку.
Године 1861. послат је у Цариград да буде српски дипломатски представник, и ту функцију је обављао шест година. Био је секретар Преображенске скупштине. Он је стекао углед и славу и многи су га издвајали као једног од најбољих српских дипломата. Залагао се за побољшање српских односа, за подизање Србије и српског народа на виши ниво и за ослобађање тврђава у Србији које су биле под турском опсадом. И успео је Јован Ристић да издејствује да се ослободе ове тврђаве, због чега га је кнез Михаило наградио позицијом министра иностраних дела. Кнез Милан је дошао на власт када је убијен кнез Михаило, а Ристић је био један од чланова намесништва. Кнез Милан Ристића није волео, бојао се његове заинтересованости за власт, али опет, захваљујући Ристићу, Србија је добила независност на Берлинском конгресу.
После Берлинског конгреса Јован Ристић је постао вођа Либералне странке. Он је написао нацрт Намесничког устава, који је био у супротности са дотадашњим уставом. На њему је било и да донесе одлуку о војној организацији Србије, с обзиром на то да се тада водио Српско-бугарски рат 1877–1878. године. Он је цео свој живот посветио Србији и унапређењу њених политичких циљева.
Орден Белог орла само је једно од бројних одликовања које је Ристић добио. Овај орден се додељује за заслуге у миру и рату и све заслуге према држави. Био је члан Српске краљевске академије, редовни члан Друштва српске словесности и Српског ученог друштва.
Јован Ристић се пензионисао и повукао са политичке сцене када је Александар Обреновић преузео власт и распустио либералну владу. Дуго је био болестан и мучио се са изузетном тешком и напорном болешћу, а онда је преминуо 4. септембра 1899. године у Београду.
Бавио се научним радом и написао је једну од првих историја српске књижевности. Његова позната дела су и Спољашњи одношаји Србије 1848–1872. и Дипломатска историја Србије 1875–1878. Књигу Бомбардање Београда написао је десет година након самих догађаја, а навео је да је писана по аутентичним изворима. У питању је бомбардовање које је било одговор турске власти на одлуке донете на Преображенској скупштини и на тадашњу политику Обреновића.
Данас можете посетити Трг Јована Ристића у Крагујевцу, а једна основна школа у Београду носи име по њему.
Сва дела Јована Ристића која је објавио Порталибрис можете видети ОВДЕ.