Написан у 1. лицу једнине, роман Змија у недрима (1940) Стојана Живадиновића невероватно је дело које на читаоца оставља снажан утисак. Већ са првом реченицом у роману Змија у недрима улазимо у свет главног јунака – Стеванов свет. Стеван нам открива да има седамнаест година и да му је тих седамнаест година било довољно да научи да кроз живот корача сам, властитим ногама, рукама и главом, да се бори у животу и да стиче искуство. Директно се обраћа читаоцу и сећа се свог детињства, за које каже да му је прошло у сунцу, а да је период који му доноси бол кренуо одмах по завршетку детињства и да је у седамнаестој години остао потпуно сам на свету.
На почетку романа Стојана Живадиновића Змија у недрима доминантна је ретроспекција, којом нас јунак води кроз мирну породичну атмосферу. Одгајан у здравој породици, Стеван је растао срећно и успешно, па су га послали у иностранство на школовање. Међутим, његов живот се нагло мења када тамо добије вест о смрти својих родитеља. Вративши се у родно место, Стеван живи сада само са једним циљем: да открије ко је убио његове родитеље. Открити ко је змија која је убила двоје недужних и добрих људи, циљ је за све људе у Стевановом окружењу.
Од благог исповедничког тона улазимо у мало немирнији тон, у драматичност романа, препуну нових заплета. Жеља за откривањем истине и огромна љубав према родитељима, та нераскидива веза са њима коју ни смрт не прекида, воде Стевана да на прави начин храбро посматра реалност око себе. Уз помоћ правих људи, другарице Милице и очевог радника Николе, као и уз помоћ пса Џекија, Стеван ће да склапа коцкицу корак по корак и да реши мистерију.
Стојан Живадиновић метафором из наслова романа сугерише ко би могао бити убица Стеванових родитеља. Јасно је и читаоцу, а и Стеван има осећај да би убица могао бити неко ко је веома близак његовој породици. Даница, девојка која је била помоћница у његовој породици, коју је његова мајка одгајала, нажалост је „змија у недрима”. Ипак, идући ка завршници романа, можда и нађемо бар мало саосећања за Даницу, јер је она починила убиство из заблуде у коју се довела док је била у потрази за својим родитељима.
Када прочитамо роман Змија у недрима, схватамо колико две различите породичне ситуације утичу на васпитање и стварање личности. Док је Стеван растао уз велику љубав и подршку родитеља, Даница је била остављено дете, немавши могућност да се осети вољеном и да расте као сва остала деца. Такве различите прилике су довеле Стевана да размишља и поступа зрело, чак и да тако млад постане одједном одрастао и озбиљан, да сазри брже у односу на своје вршњаке, а Даницу да направи непромишљен корак.
Уносећи у овај роман топлину, нежност и велику осећајност, а онда драматичност и неизвесност, Стојан Живадиновић је успео да нам на најбољи начин прикаже своје јунаке и да заједно са њима ми, читаоци, идемо ка остварењу једног циља. Пуни радозналости и саосећајности према Стевану, читаоци ће са нестрпљењем ићи ка завршетку романа и стално бити у потрази за „змијом у недрима”.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздати и други мање познати романописци као што су: Јован Стерија Поповић (Роман без романа), Лазар Комарчић (Два аманета, Један разорен ум, Једна угашена звезда), Драгиша Васић (Црвене магле, Деветсто трећа), Јаков Игњатовић (Васа Решпект, Вечити младожења, Патница, Милан Наранџић, Чудан свет) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.
Сва дела Стојана Живадиновића можете пронаћи ОВДЕ.