У путопису Са океанским рибарима, објављеним 1935. године, Михаило Петровић Алас описује ток научне експедиције подузете ка северним крајевима америчког континента, односно источним обалама Канаде током 1933. године.
„Стари рибар није могао пропустити неочекивану и јединствену прилику да својим очима види на раду праве, истинске океанске рибаре и да на лицу места упозна њихов живот, посао и борбу са ћудљивим елементом на коме они проводе свој век”, каже Алас у предговору путопису Са океанским рибарима.
Пут је групу европских научника, истраживача и морепловаца водио од луке Ла Рошел на обали Француске на запад преко Атлантског океана, до острва Њуфаундленд и Сент Пјер и Микелон. Обишавши јужне обале ових острва и стигавши до острва Антикости, пролазе кроз залив Светог Лоренца и прате разуђену источну обалу Лабрадора преко Картрајта и Нутака, достижући најсевернију тачку свог путовања. Пратећи океанске рибаре низ хладну лабрадорску струју, започињу свој повратак у Европу, обишавши Њуфаундленд са источне стране до луке Сент Џонс, а онда право на исток ка Француској.
У делу Са океанским рибарима описане су историјске околности колонизације, као и етнографске и географске занимљивости северноамеричког простора Њуфаундленда и Лабрадора. Централно место путописа припада одавању признања подухвату без премца – европским рибарима који су, пратећи своју ловину, уз помоћ веома рудиментарних навигационих инструмената успели да покоре бескрајно плаветнило Атлантика и стигну до обала Канаде. Михаило Петровић Алас, будући и сам страствени риболовац, фасциниран је причама, историјом и легендама везаним за поморске пустоловине ових храбрих океанских рибара, на основну чијих „риболовачких” прича су касније предузимани велики освајачки подухвати.
Говорећи о проналаску и првим покушајима колонизовања нових територија, Михаило Петровић Алас присећа се великог француског истраживача Жака Картијеа, који је најпознатији по својим истраживањима залива и реке Сен Лорен на Лабрадору, а такође заслужним и за сам назив Канада, који је преузео од домородачког племена Ирокези. Путујући стопама тих давних рибара и морепловаца, Алас описује и са каквим се све тешкоћама ови пионири значајних поморских истраживања суочавају. Велики проблем увек представљају неразумевање и самовоља власти, недостатак вољних и способних људи, премало средстава за веома ризичне и опасне експедиције. Међутим, много веће опасности вребају на отвореном океану, где је човек препуштен на милост и немилост природи која га окружује – орканским бурама, екстремним температурама, дивљим зверима, те болестима које су последица нездраве исхране и недостатка свежих намирница.
Главна индустрија ових северних области и примарни извори прихода становништва долазе од лова на бакалара, па је велики део путописа Са океанским рибарима посвећен управо различитим начинима риболова и прераде рибе. Михаило Петровић Алас не пропушта прилику да се укључи у лов са рибарима удичарима и мрежарима, и из прве руке искуси сва задовољства и узбуђења које он доноси.
Основна карактеристика дела Са океанским рибарима, али и осталих путописа Михаила Петровића Аласа, то је што се говори о човековом покоравању природе, о свим тим надљудским напорима и подухватима које човек чини како би укротио природу, савладао њене препреке и унапредио своја научна знања о свету око себе и завладао природним ресурсима у корист напретка цивилизације.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Потралибрис реиздати и други мање познати путописи аутора као што су: Јелена Ј. Димитријевић (Писма из Солуна, Седам мора и три океана, Писма из Ниша, Нови свет или у Америци годину дана), Растко Петровић (Путописи, Африка), Бранислав Нушић (Путописи, Косово), Драгомир Брзак (Са Авале на Босфор) и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.
Сва дела Михаила Петровића Аласа можете погледати ОВДЕ.