Прича која је ушла у шири избор на конкурсу (Не)стварно и (не)заборављено: приче из српске прошлости
Нада Кљајић
Звезда Даница, Месец и пет пријатеља
Давно, давно, још док је свет био млад, Сунце је добило близанце, сина Месеца и кћер Звезду Даницу. Сунчева деца су била тако добра да би их свако пожелео. Небески брат и сестра су се веома волели и једно друго у сваком погледу помагали. Кад год би се састали, Месец би Звезду Даницу три пута грлио, а она би њега увек три пута у образ љубила.
Пролазило је време и близанци су заједно расли и расли и са сјајним звездицама се сваке ноћи лепо дружили. Сунце је за то време све будно пратило из свог дворца над Небеским вртовима.
На Земљи су људи радили своје послове; обрађивали земљу, садили и убирали плодове, ловили рибу и трговали са суседима. А када би пала ноћ, посматрали би звездано небо и погледом тражили добро познато Месечево лице и сјајно Даничино око.
Године и године су прошле, када су људи почели да се жале како им лети смета непрекидна жега, а на води чести високи таласи.
Сунце је често боравило у блиставим и богатим Небеским вртовима, где обичан смртни човек никада не би могао крочити.
Ипак, због изузетних особина и врлина које су их красиле, петорица младих људи су стекли јединствено право да повремено кроче на тло Небеских вртова. Било је то пет најбољих пријатеља: Петар, Павле, Јован, Никола и Илија. Уживали би у шетњи белим стазама и удисали мирисе чаробних разнобојних цветова, какво њихово земаљско око никада на Земљи није видело.
Брат и сестра близанци су такође волели да посећују Небеске вртове. Шетали би истим белим стазама и удисали исте мирисе чаробних разнобојних цветова. Док би их са зидина високог дворца, на брду, изнад Небеских вртова, посматрало поносито Сунце. Петорица пријатеља са Земље су тако једном приликом одлучили да у Небеским вртовима оставе нешто своје, као успомену. Што пожелеше, то и учинише.
Петар у врт подно Сунчевог дворца постави високи стуб, на којем се налазио знак Земље, симбол Млечног пута и приказ дела Лабудовог сазвежђа. Знак Земље би га подсећао одакле долази, симбол Млечног пута – да сви путеви негде воде, а сазвежђе – да је најбоље бити у заједници баш као што су лабудови.
На Земљи, Павле је гајио разно воће, али је највише волео јабуке, зато се одлучи да једну посебну садницу тог воћа засади у Небески врт. Павле би током рада често певао, а воће би тада брже дозревало, нарочито јабуке.
Јован је волео да путује и да се дружи. Свима би без разлике помагао како је умео и знао. Пружао би подршку или раме за плакање. Пошто је одлично чувао тајне и био прави човек од поверења, људи су га зато често звали да им буде кум или побратим. У Небеском врту је зато он поставио скулптуру од леда, са својим ликом, како би га подсетила да је све пролазно и да треба чувати дату реч и свима у свакој ситуацији бити подршка.
Никола је, као и Јован, волео да путује, али не копном, већ водом, и то најчешће морима. Уживао би док би својим бродом секао високе слане таласе плавог мора, хрлећи ка далекој пучини. Током тих путовања Никола би слушао приче риба из морских дубина и приче сињих галебова. По повратку кући би обавезно окупљао што више деце и причао им те исте приче. Никола је био и вешт дрводеља, па би често током причања прича резбарио комаде дрвета и од њих правио магичне играчке, које би само уочи Божића неким чудом оживљавале. Зато је он у Небески врт оставио руком издељани брод како би га подсетио колико је важно бити задовољан својим слободним избором.
Илија је такође био необичан млади човек, који је посебно волео коње. Како би могао ту љубав према коњима да пренесе и на своје другове, замолио је Николу да му од дрвета направи кочије. На тај начин би сва петорица стизала до Небеских вртова. Зато је Илија одлучио да у Небески врт остави фигуру коња од стакла, како би запамтио да су лепота и снага пролазне.
Вртови су након њихових дарова били још лепши и богатији. Сунце се због тога задовољно смешило и са нестрпљењем ишчекивало шта ће рећи син Месец и кћи Звезда Даница када их буду опазили.
На Земљи су људи и даље негодовали због несносних летњих врућина и опасних високих морских таласа. Полако је почела да им недостаје и храна, јер су жеге уништавале мало-помало све усеве, воће и поврће.
Прошло је неколико дана и у Небеске вртове, коначно, уђоше брат и сестра близанци. Са врата Небеских вртова уочили су нове предмете. Дивили се сваком посебно, а затим упитали Сунце да им открије откуд ти дарови ту.
Сунце им је рекло да се врате у вртове за три ноћи, па ће сазнати откуд ти дарови у њиховим вртовима. Месец и Звезда Даница су одлучили да послушају Сунце и врате се за три ноћи. Прве ноћи на небу су се посакривале све звезде, па Даница и Месец нису имали са ким да се играју. Друге ноћи је дунуо јак ветар и донео неколико мањих сивих облака и један велики ћутљиви Црни Облак. Треће ноћи је Месец иза леђа ћутљивог Црног Облака угледао блиставу Муњу у златној хаљини и упитао се чија је то тако лепа девојка.
Иако замишљен, пожурио је за својом сестром како би сазнао ко је то поставио необичне дарове у Небеске вртове.
Управо када су крочили у своје Небеске вртове, за њима су у чаробним кочијама пристигла и петорица другара. Свако је пришао свом дару и гласно поновио зашто га је поставио у Небески врт, тако да им гласови и данас јасно одзвањају кроз време. Из прикрајка су све то слушали брат Месец и сестра Звезда Даница.
А затим су одушевљени понудили своје пријатељство младићима. Сунце је било пресрећно што су близанци пронашли себи добре другове.
Није прошло много дана, а ни ноћи од тог догађаја, када је Месец својој сестри признао да се заљубио. Звезда Даница је неизмерно волела свог брата, па је ова вест истински обрадовала. Тражила је да јој открије која је девојка у питању. Месец није желео да јој своју тајну одмах открије, него је рекао да сачека три ноћи како би се и он уверио да је та девојка подједнако заљубљена у њега. Даница је одлучила да послуша. Док се Месец тајно састајао са својом девојком, она је одлучила да им приреди свечану вечеру. На вечеру је позвала и њихових пет пријатеља.
Треће вече, као што је и било договорено, на свечаној вечери се појавио Месец у свом сребрном оделу. За руку је држао прелепу девојку Муњу, кћерку Црног Облака, у златној хаљини. Даница се као и свака сестра обрадовала када је видела, какву је девојку себи нашао њен брат близанац.
За то време су људи све више и више патили од несносних високих температура и због све већег недостатка хране. Јер, ем нису могли да убирају плодове, ем, због високих таласа нису могли да лове рибу.
Није прошло много времена и сестра Звезда Даница је, у договору са Сунцем, одлучила да ожени свог брата прелепом девојком Муњом. Венчање је требало да се одржи у Небеским вртовима. У сватове су позвани и Петар, Павле, Јован, Никола и Илија. Све небеске звезде, сви облаци и ветрови и сва годишња доба. Младожења Месец и млада Муња су блистали посебним сјајем на свом венчању. Пожелели су да окуме Петра и Павла, Јована су назвали старим сватом, војводом Николу а кочијашем Илију. Пет пријатеља са радошћу дочекаше ту одлуку, па одлучише да их дарују.
Кумовима Петру и Павлу су даровали „петровске врућине”, Јована су даровали снегом и ледом, Николу слободом на води, а Илију громовима и стрелама.
Коначно су људи на Земљи одахнули!
Није више било несносних дугих врућина, него само крајем јуна и почетком јула док трају „петровске врућине”. Није више било глади, јер су рађале јабуке. Зими, крајем јануара би падао снег, а вода се ледила. Људи би тада одмарали и задовољни чекали пролеће. Дрвене играчке би у рукама њихове деце неким чудом оживљавале, уочи Божића. Само понекад у изузетним ситуацијама би кочијаш Илија пожелео да пројури у својим кочијама Небеским вртовима са својим пријатељима. Све би тада око њих пуцало и грмело.
Отада Месец живи у љубави са својом љубљеном Муњом. Звезда Даница блиставим оком прати свога брата, док Сунце једнако путује и обасјава људе на Земљи.