Прича која је ушла у шири избор на конкурсу (Не)стварно и (не)заборављено: приче из српске прошлости
Кристијан Шарац
Проћердани бестијаријум леканомантије
„Ово је приповест о томе како је мит постао део српске историје, прича о смелости, одлучности, самоодрицању предака и стварању прве наше државе”, почео би, па значајно застао, искористивши паузу да струси једну дуњевачу.
„У бескрајно рефлексивним непознаницама ропотарнице српске прошлости се крије и прича о проћерданом бестијаријуму леканомантије, артефакту моћи који је према легендама био чуван у претпотопском конаку на врху Шар-планине. Књига, написана незнаним језиком првобитних становника горја, који искључиво одабрани могу разумети, садржала је знање о древним враџбинама и ритуалима које су користили моћни кабалисти и вештице како би заштитили свој народ преображавајући се у монструозне ратнике”, приповедао је старац по хиљадити пут, не допуштајући да монотонија обузме монолог, непрекидно је додавао детаље обогаћујући приказе за малишанову машту.
***
Поколењима су силници покушавали да пронађу ову књигу, верујући да би им њена моћ могла донети апсолутну власт. Али пут до ње је препун зле коби и искушења, и само су се умоболници усуђивали да крену у ту потрагу.
Тако је дечак слушао непрестано приче о чудотворној хрестоматији враџбина од деде, који се клео да ју је видео сопственим очима док је био ратник у служби краља пре него је нечасно отпуштен. Чим је стасао, одлучан да поврати славу породице, кренуо је на путовање кроз непроходне шуме и стрме стазе које су водиле ка тајанственом конаку.
Суочен са караконџулама, које су поставиле сабласти давнине као чуваре, показао је чојство и одлучност достојну највећих јунака. На крају пута, на врху Шар-планине, угледао је неугледну дашчару како се уздиже изнад облака, чувајући ванвременску мистерију.
Улазећи, увидео је присуство магије, која је пулсирала кроз сваку даску ширећи унутрашњост у велелепно предворје опточено сребром и златом. Кроз замршене ходнике и накинђурене дворане пронашао је одају у којој је обитавао гримоар, апсорбован светлуцавим светлом које је долазило из срца књиге.
Приступивши са страхопоштовањем, узео је том у руке. Препознавши неискварену душу у јунаку, књига се отворила. Снага, моћ и мудрост преплавили су његово тело. Тада је схватио да се ова моћ не сме користити за личне циљеве, већ се мора вратити народу и користити се само за заштиту и просперитет српског рода.
Из дана у дан проучавао је тајне књиге, тумачећи враџбине и ритуале на страницама. Његово разумевање магије расло је из дана у дан и постајао је све вештији у коришћењу моћи давнашњих бораца.
Како је време пролазило, схватио је да познавање магије носи са собом велику одговорност. Способност да мења свет око себе могла је бити благодат или урок, зависно од тога како се користи.
Одлучан да користи за добробит, постао је заштитник свог народа, бранећи их од зла које их је морило и ширећи просперитет и границе царства. Његова храброст и мудрост постали су предмет песама и легенди, а његово име слављено је широм земље.
Знао је да и поред страобалних достигнућа права моћ лежи у добродушју појединца, у његовој способности да воли, саосећа и поштује друге. И док је путовао преко пола света, научио је да се права чуда отелотворе када људи заједно раде за бољу будућност и исти циљ. Кроз све окршаје и владавину појмио је да магија може да мења свет, али је била зависна од људи и њихове способности да превазиђу све препреке и то је оно што је коначно одређивало судбину.
И тако је мит о Душану остао уклесан у српску историју.
Као заштитник народа, водио је људе кроз тешка времена и доносио им победе и сигурност. Његова вера у правду била је светионик који је осветљавао суморне тренутке и подизао духове оних који су били обесхрабрени.
Али ни он није био имун на људске слабости и грешке. У борби се суочавао са унутрашњим демонима и моралним дилемама. Упркос томе, увек је истрајавао у принципима и константно је настојао да чини оно што је исправно, чак и када је то било у супротности с оним шта су велможе дипломатски или силом захтевале. Створио је прву мултинационалну царевину, у којој нико није био роб и законик је био исти за све душе под капом небеском.
И тако је његова легенда наставила да живи кроз векове, преносећи се као завештање с колена на колено, као пример храброг, мудрог и праведног цара столећима након његове смрти. А проћердани бестијаријум леканомантије? Заборављен је и нестао у закуцима мита што је прерастао у скаску о Душану Силном!