Сергеј Болмат је рођен 1960. године. Мајка му је била пијанисткиња, професорка клавира, а отац сликар, стални учесник већине изложби алтернативне уметности (почевши од 1974. године). Сергеј је завршио средњу школу 1974, а истовремено је похађао и дечју сликарску школу (1972-1974). 1974. је почео да похађа средњу уметничку школу. 1975. је добио диплому за стастав о филмовима Микеланђела Антонионија на градској књижевној олимпијади, а следеће године исту такву диплому за састав о делима Макса Фриша и Курта Вонегата. 1976. је завршио школу и исте године уписао Вишу уметничко-индустријску школу В. И. Мухине у Лењинграду (данас је то санктпетербуршка Академија за дизајн), и то експериментално одељење концептуалног дизајна. 1979. године је избачен са факултета зато што није положио испит из комунизма, али је исте године враћен на факултет, да би 1982. био приморан да оде на „академски” одмор у договору са професорима, а због неслагања са естетским и иедолошким ставовима. За време одмора, а и касније, радио је као столар, реквизитер и асистент сценографа у филмском студију Ленфилм (прво на снимању филма Илије Авербаха „Глас”, а затим И. Хејфица „Двобој”). 1983. је завршио факултет и добио диплому дизајнера. По завршетку факултета, радио је као уметнички редактор у модном часопису, а касније као асистент и уметнички директор у филмском студију Ленфилм (радио је на филмовима „Ампир” са режисером А. Сокуровим, „Оно” са режисером А. Овчаровим, „Једанпут слажући” са режисером В. Ботковим). Од 1989. је слободни уметник (више од 14 изложби, међу којима и изложба у Централној изложбеној сали у Санкт Петербургу, у Стокхолму и у Нју Джерсију). 1992. је учествовао у организовању уметничке галерије „Пушкин и Гогољ”. Почевши од 1978. пише приче и сценарије, а од 1986. до 1998. снимио је или сарађивао у разним својствима на бројним играним, документарним и телевизисјким филмовима и емисијама, и писао сценарија по поруџбини.

1998. се преселио у Келн и добио дозволу за стални боравак. 1999. је завршио интензивни курс немачког језика и исте године написао и свој први роман „Сам за себе”, одржао прво предавање на америчком уметничком колеџу Парсонс у Паризу на тему „Европско уметничко тржиште почетком 20. века” (заједно са А. Козловим) и постао члан немачког Савеза уметника.