Author Archives: Jovana Janjić

Краљичина Анђелија: романтичарски идеализам Чедомиља Мијатовића

Чедомиљ Мијатовић био је значајни српски политичар, дипломата и историчар, па његов књижевни рад израста на темељима фасцинације српском традицијом и народним доживљајем српског средњег века као најсветлијег тренутка националне историје. Његови романи били су не само популарни већ и релативно добро прихваћени у први мах, али нису издржали строги суд новог времена и нових […]

„Песме” Јелене Димитријевић

Песме Јелене Димитријевић, песникиње и путописца, објављене су 1894. године, у Нишу. Појавивши се на српској књижевној сцени, Јелена Димитријевић се задржала у кругу оних књижевних жанрова који су били чести у стваралаштву жена писаца – у лирској поезији, путописима, романима. Ипак, Јелена је тематски начинила искорак у односу на своје савременице Исидору Секулић и […]

Владимир Ћоровић: „Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку”

Након стицања независности на Берлинском конгресу 1878. године, долази до промене у спољнополитичкој оријентацији Србије од Русије ка Аустроугарској. Новом поделом територија Србија остаје окружена аустроугарским областима, док Русија бива сасвим потиснута са Балкана. Са друге стране, уједињењем Немачке једини спољнополитички правац деловања Дунавске монархије остаје југоисток, те су стога односи са Србијом постали императив […]

Чедомиљ Мијатовић: „Рајко од Расине”

Негде пред сам крај реалистичке епохе на нашим просторима излази један потпуно нетипичан и по много чему јединствен роман Чедомиља Мијатовића – Рајко од Расине. Познато нам је да се Мијатовић бавио српском историјом, о чијим су делима мишљења тадашњих историчара била подељена (Владимир Ћоровић, Радован Самарџић), али мало ко је упућен и на његов […]

Лазар Комарчић: „Приповетке и записи”

Лазар Комарчић је сапутник романтизма, делимично сентиментализма, савременик реалиста и модерниста, при чему га је тешко припојити иједном од ових књижевних праваца. Због своје изузетне самоукости није се могао приклонити ниједном табору учених. Између свих њих помало он је највише био самоучки израз народног бића и народног језика. „Приповетке и записи” представљају избор најбољих Комарчићевих […]

Чедомиљ Мијатовић, „Кнез Градоје од Орлова Града”: Историјска приповетка о боју на Косову

У жељи да међу српским читаоцима подстакне интересовање за прошла времена и код њих пробуди патриотска осећања, Чедомиљ Мијатовић, истакнути српски политичар, историчар, дипломата и књижевник, пише своју историјску приповетку Кнез Градоје од Орлова Града, коју ће објавити 1899. године. Дешавања приповетке смештена су у доба Косовског боја. Мијатовић ће из перспективе својих  живописних јунака […]

Чедомиљ Мијатовић: „Пад Цариграда”

Чедомиљ Мијатовић био је књижевник, економиста, историчар, политичар и дипломата. Припадао је Напредној странци, тражио ослонац у Аустроугарској, и био је велики русофоб. Изузетно је поштовао веру, и као прави хришћанин, неколико пута је и био помињан за кандидата за високо место у црквеној хијерархији. Као историчар, написао је бројна дела из политичке и економске […]

Да ли знате ко је Чедомиљ Мијатовић

Чедомиљ Мијатовић је био српски дипломата, политичар, економиста, историчар, публициста и књижевник. Био је члан и председник Српске краљевске академије, и први Србин изабран за почасног члана Краљевског историјског друштва у Лондону. Чедомиљ Мијатовић је рођен 17. октобра 1842. године у Београду у угледној војвођанској породици. Отац Милан био је професор историје и географије, прво […]

„Отргнуто од заборава – Раде Драинац”, Никола Луковац

Есеј са конкурса Док је речи и писци су живи 2020. године.   Просто, у нашој људској природи лежи да увек будемо занесени величином. И опет, макар и не стремили томе, величина нам је допадљива, а неке друге ствари остану по страни, незапажене. Ни књижевност није изузета, премда не би требало, али са природном појавом […]

„Мала услуга од Сремца”, Петра Нешић

Прича са конкурса Док је речи и писци су живи 2020. године.   – Добар дан, професоре. Извините што прекидам. Петра. Како Петра, а нисам у Јордану? А како ви Сремац, а из Баната? Не, не нисте ми предавали. Ја сам завршила „Бору”. Иста зграда, само супротна смена. Да, да, она поред Ибиш-агине куће, испред […]