Есеј са конкурса Док је речи и писци су живи 2020. године. Просто, у нашој људској природи лежи да увек будемо занесени величином. И опет, макар и не стремили томе, величина нам је допадљива, а неке друге ствари остану по страни, незапажене. Ни књижевност није изузета, премда не би требало, али са природном појавом […]
Author Archives: Jovana Janjić
Прича са конкурса Док је речи и писци су живи 2020. године. – Добар дан, професоре. Извините што прекидам. Петра. Како Петра, а нисам у Јордану? А како ви Сремац, а из Баната? Не, не нисте ми предавали. Ја сам завршила „Бору”. Иста зграда, само супротна смена. Да, да, она поред Ибиш-агине куће, испред […]
Прича са конкурса Док је речи и писци су живи 2020. године. Над кафанским столом лелујали су облаци густог и готово непрозирног дима, док се тежак мирис дувана ширио дуж целе Звезде Северњаче[1]. На столу, међутим, није било ниједне луле; над њим је стајала само густа, црна коса у пратњи смарагдних очију, које су […]
Прича са конкурса Док је речи и писци су живи 2020. године. Драги мој Драгиша, Ево већ три десетљећа сједим и шутим. Мислим и говорим. Себи самом. А коме би другоме? Нитко више никога не слуша. Свак брбља своје брље. Ни сам не знам што се збило и како су се такве ствари и […]
Награђена прича на конкурсу Добро чуване српске тајне 2020. године. Иза затворених очију, дубоко у средишту љуљушкаве таме, посматрам унутрашњим видом игру симбола и везе које настају између њих, као предиван плес заљубљених или неоптерећену дечју игру. То је моја прва спознаја. Удобно сам ушушкана и заштићена, обитавам у вечности. Немам никаквих потреба нити […]
Награђена прича на конкурсу Добро чуване српске тајне 2020. године. Село Крусе, Доњи комун Љешанске нахије, 2. октобар 1796. године, вече пред битку… Након причести и молитве Господу да им подари снаге, како умне тако и телесне, да однесу још једну величанствену победу над узурпатором, попут оне код Мартинића пре неколико месеци – један […]
Награђена прича на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године. Апис. У египатској митологији божанство у виду бика обожавано нарочито у области Мемфиса, које је у митологију увео фараон Ранеб. На грчком „апис” значи ’пчела’. Апис је у Египту персонификовао краљевско знамење, а указивао је на божанство након смрти. У мистеријским […]
Награђена прича на конкурсу Добро чуване српске тајне 2020. године. Било је то два месеца након што је Алберт представио своју теорију релативности. Због тренутне ситуације у свету за њега се било чуло једино у Немачкој, и то у научним круговима. Људима је свет изгледа постао досадан, па су почели и њега да руше. […]
Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године. Тек нека нијанса бледила разликовала је три века стари камен и изборану кожу хладне шаке из које су годинама протицале емоције у обличју тинте. Алекса Шантић и Стари мост, заједно су их шибале бурне деценије; већ трећа новог века газила је […]
Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године. Године 1879, две године након рођења чачанског песника Стевана Луковића[1], а годину дана пре рођења чувеног Владислава Петковића Диса, животни пут у Чачку започиње Даница Марковић, дошавши на свет тог далеког октобра, од којег нас дели преко сто година. У родном […]