Sedam lirskih krugova Momčila Nastasijevića – u potrazi za izricanjem tuge

Momčilo Nastasijević je jedan od najznačajnijih pesnika međuratne generacije. Uz Miloša Crnjaskog i Rastka Petrovića predstavlja vrhunac modernizma kod nas. Zbog velikih izmena koje je unosio u sâm jezik koji je koristio, neobične sintakse, drugačije prozodije, ritmičnosti i melodičnosti njegovih pesama, pojedini kritičari svrstali su ga u avangardiste. No, kao i kod Rastka Petrovića, i kod Nastasijevića ne možemo reći da je celokupno stvaralaštvo zasnovano na avangardnim idejama. I kod njega, naime, ne postoji otklon od tradicije i težnja ka njenom rušenju, već pre okretanje onim tradicijama koje su minule, okretanje prošlosti. To se jasno može videti i u zbirci Sedam lirskih krugova.

Momčilo Nastasijević je prvobitno objavio Pet lirskih krugova 1932. godine. Magnovenja i Odjeci dodati su u zbirku posthumno, te je tada nastala zbirka poznata kao Sedam lirskih krugova. Valja ukazati da je zbirka kompoziciono vrlo pažljivo izgrađena – i na planu forme i na planu sadržaja. Ciklusi se postupno nižu – Jutarnje je ciklus gde se javljaju folklorni motivi, mada se to delom nastavlja i  u sledećem ciklusu, Večernje – stih razvija kao pevljiv, prozračan, vedar, sa dominacijom samoglasnika, sa očiglednim reminiscencijama na folklor i melodiju narodne lirske poezije.

Zanimljivo je da način građenja ciklusa dosta podseća na muzičke zakonitosti i model liturgije. Naslov Jutarnje sugeriše na rađanje, svitanje, zoru, nasuprot naslovu Večernje. Logično, slede Bdenja, koja upućuju na noćna bdenja i suočavanje sa  istinama sveta i života. Zatim slede Gluhote, kao duboka ćutnja. Kao da se sve skamenilo. Rezultat toga preobražaja jeste ciklus  Reči u kamenu, kojima se cela knjiga i završava. Zvučni i muzički kontekst zbirke prepoznatljiv je i značenjski, ali i po naslovima se to vidi – Truba, Frula, Jasike, Gluhote, Odjeci i sl.

u zbirci Sedam lirskih krugova važno je naglasiti da je prva pesma sa kojom se srećemo, Frula, autopoetička. Ona već uvodi važne elemente poezije Momčila Nastasijevića – folklornu tradiciju i zvuk. Samim sadržajem pesme videćemo i treći, možda najbitniji motiv Nastasijevićeve poezije – motiv tuge. Momčilo Nastasijević se ovom zbirkom pita odakle je tuga koja izlazi iz zvuka njegove frule, je li on za to odgovoran ili sama frula? Na kraju, shvata da tuga prožima sve, i ovostrano i onostrano, i celu zbirku prožima njome.

I u ovoj je zbirci prepoznatljiv motiv maternje melodije. Ona je važna jer se po njoj prepoznaje naše rodno tle kojem pripadamo,  te su prvi ciklusi posvećeni tome, te otuda vedrijih melodija, tonova i više folklornih elemenata. No, što dublje zadiremo u zbirku Sedam lirskih krugova, to je ovakvih motiva manje – broj reči se smanjuje, izraz je hermetičniji, zatvoreniji, ali otuda i motiv maternje melodije postaje univerzalniji, i ona počinje da predstavlja onaj iskonski zvuk koji otkriva naš smisao i suštinsko poreklo.

Izvor tuge lirskog subjekta i jeste u tome što pokušava da odgonetne tajnu postojanja. On prepoznaje sveprožimajuću smrt svuda oko sebe, ali je svestan da smrt nosi i sâm, te to postaje izvor neutažive tuge. Prepoznaćemo ove motive i pesmi Truba, čiji se zvuk i povezuje sa najavom smrti. Što idemo dalje u pesmama u zbirci Sedam lirskih krugova, videćemo da je lirskom subjektu sve teže, da mu patnja sve teže pada, da gotovo postaje nepodnošljiva. I sam motiv tuge postaje neizreciv – ono što oseća ne može da se izrazi – otuda, između ostalog i ciklusa naslonjenog Gluhote, koji su očajni pokušaj da se izrekne neizrecivo.

Jedan od najvažnijih ciklusa u zbirci, gotovo nahermetičniji, jeste Tuga u kamenu. U zbirci Sedam lirskih krugova ovaj ciklus nosi posebnu težinu, jer otkriva pesimističnu sliku o svetu. Prožet biblijskim slikama i motivima, ovaj ciklus predstavlja nam sadašnji svet pun grehova – za lirskog subjekta naš svet je već pakao, i to ga dodatno muči i izjeda. Poput kakvih slika u fragmentima, pesme se nižu i slikaju naš svet – kao zloslutan, siv, jeziv.

Nije otuda ni čudno što se među najznačajnijim pesmama u zbirci Sedam lirskih krugova nalazi pesma koji nosi naslov kao prethodno pomenuti ciklus – Tuga u kamenu. I ova je pesma prožeta biblijskim motivima. Lirski subjekat uviđa da je tuga nešto prirodno poput prirode ili kamena. Ona nije stvorena samo pogledom na našu egzistenciju, sa njom smo rođeni i nosimo je stalno. Da bismo je se oslobodili, kao i greha, čekamo smrt, koja onda otuda nije nužno nešto loše.

Međutim, kao i kod svih zrelih modernista, i ova misao ostaće kod Nastasijevića u vidu slutnje ili strepnje – da li je smrt kraj ili ne,i šta tuga istinski znači, on će za tim odgovorom tragati kroz celo svoje stvaranje.

Zbirku Sedam lirskih krugova očekujte uskoro i u izdanju Portalibrisa

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *