Retorika Branislava Nušića: oratorstvo u teoriji i praksi

 

Da li imate tremu pred javni nastup? Koliko puta vam se desilo da želite za sastavite  dobru besedu, da se valjano pripremite, ali niste mogli jer niste imali valjani priručnik? Izdavačka kuća Portalibris rešila je da reizda jedan od najzačajnijih priručnika retorike, koji će vam nesumnjivo pomoći da ne samo uđete u svet retorike već i da svoje govore znatno poboljšate!

Retorika Branislava Nušića pojavila se 1934. godine, a drugo izdanje je, zbog svoje velike tražnje, doživela već 4 godine kasnije. Zanimljivo je da Nušićeva Retorika nije prva značajna retorika na srpskom jeziku. Pre toga, Jovan Sterija Popović napisao je svoju, no razlika je u tome što je Branislav Nušić svoju retoriku pisao tako da ona ima svoju praktičnu primenu, te se otuda i danas može koristiti u nastavne svrhe tamo gde je to neophodno.

Retorika je sastavljana iz tri celine, koje su pak neodvojive za svakog ko želi da u potpunosti razume ovu nauku. Prvi deo predstavlja nauku o besedništvu, drugi deo govori o istoriji besedništva, dok je treći deo posvećen primerima iz besedništva, od staroga sveta pa sve do modernih dana.

Ono što je za početak bitno naglasiti jeste da se ne meša pojam retorike i besedništva. Retorika je teorijska nauka o besedništvu, koja propisuje pravila govora, dok je besedništvo sama praksa u kojoj se data pravila primenjuju. Kada se želi besediti dobro, onda se vodi računa o tri bitna elementa: beseda, besednik i auditorijum. Dobar besednik će, dakle, voditi računa ne samo o sebi već i o tome kako sastavlja besedu i za koga govori.

Branislav Nušić, pišući ovu Retoriku, vodi računa o svim pomenutim elementima. Tako, on će podrobno objasniti razliku retorike i besedništva, vodeći računa i o tome kako se ona prevodi i objašnjava i u našem jeziku. Razjasniće neobičnu prirodu retorike, koja leži između nauke i umetnosti. Nušićeva Retorika sadrži i izdvajanje neizostavnih pomoćnih nauka, u koje dobar govornik mora biti upućen – gramatika, sintaksa, logika, psihologija, estetika, stilistika, etika… Važan deo retorike posvećen je i vrstama beseda. Svaka ima svoje odlike, način sastavljanja i izgovaranja, te se upravo Nušićevim rečima možete voditi kada budete sastavljali neke od navedenih vrsta beseda.

Nušiću podjednako biva bitno da u svojoj Retorici ukaže i na to kako izgleda i govori dobar besednik. On vodi računa i o njegovoj fizičkoj spremnosti, glasu i disanju na primer, ali i unutrašnjim svojsvima, znanju, vladanju sobom. Neće Nušić propustiti ni da ohrabri čitaoca: on daje primere dobrih besednika i njihovih priprema. Evo jednog zanimljvog odlomka iz knjige, koji govori i najvećem grčkom oratoru, Demostenu:

Demosten je bio đak Isokratov, Platonov i Aristotelov. Demosten u prvo doba, sa izvesnih nedostataka, nije imao uslove potrebne za besednika, ali se on nečuvenim uporstvom borio i istrajao, i kroz čitav niz godina savlađivao i savladao sve te nedostatke. Tako, na primer, on je imao slab organ, imao je i jednu govornu manu (rđav izgovor glasa r), nije imao dovoljno daha da izdrži govor i, najzad, nervozno je uznosio ramenima, što je moglo činiti nemio i neprijatan utisak na slušaoce. Da bi sve to odstranio i savladao, Demosten je uložio nekoliko godina vežbe. Da bi proširio dah, on se svakodnevno peo uz brdo; da bi pojačao glasni organ, on je slazio na morske obale i nadmetao se glasom sa šumom bure; da bi odstranio nervozne pokrete ramenima, on je u svojoj odaji, gde se vežbao, obesio o tavanice dva mača sa oštricama naniže i pod njima je govorio, te kad god bi ih uzneo, mač bi ga ubô u golo rame, a da savlada nepravilno izgovaranje glasa r, on je podmetao šljunak pod jezik. Pa i kad je sve te nedostatke savladao, Demosten još nije imao uspeha. Kada se posle dugotrajnih vežbi prvi put pojavio na javnoj govornici, on je bio ismejan i, poražen od stida, pobegao je kući. Tada ga jedan njegov prijatelj, glumac atinskog pozorišta Satiros, uteši rečima: „Sadržina je tvoga govora bila dobra i reč ti je bila snažna; bilo je čak nečega što je podsećalo na Periklov duh u tvome govoru. Šteta je samo što svemu tome ti nisi umeo da istakneš vrednost!” Taj isti prijatelj zatraži od Demostena da nađe neko mesto iz Sofoklovih tragedija i pred njim izgovori. Pošto ga je Demosten izgovorio, glumac to isto ponovi i sad tek Demosten oseti kako je to što je glumac govorio sasvim nešto drugo od onoga što je on kazivao i uvide jasno da govornička veština i umetnost leže upravo u načinu iskazivanja misli. Demosten pregnu ozbiljno i istrajno i, učeći se dikciji kod glumaca Satirosa, Neoptolemosa i Andronika, dugom vežbom steče i tu veštinu i tada poče da niže uspeh za uspehom, stekavši slavu najvećega besednika stare Jelade.

Ostatak Retorike posvećen je sistematičnom predstavljanju istorije besedništva, posle čega slede primeri valjanih besedi, onih koje spadaju u najpoznatije. Među besedama su i one Demostena, Cicerona, Julija Cezara, Beseda na gori Isusa Hrista, Beseda o pravoj veri Svetog Save itd.

Ovaj priručnik uskoro će se naći i u izdanju izdavačke kuće Portalibris!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *