Rade Drainac: bandit ili pesnik?

Rade Drainac (1899–1943) bio je srpski pesnik međuratnog perioda, novinar i esejist. Svojom autentičnošću, koju je iskazivao i načinom života, svojim likom i poezijom zavredio je da nijedna zbirka modernog, međuratnog pesnštva ne može proći bez njegove pesme.

Poreklo Rada Drainca daje se otkriti kada se zaviri u istorijat njegovog prezimena. Naime, pravo ime ovoga pesnika jeste Radojko Jovanović. No, pretpostavlja se da je prezime Drainac uzeo prema selu Drainovići, koje se nalazi na planini Rogozni. Odatle su se, naime, njegovi preci doselili u mesto Trbunje, kod Braca. Njegova porodica nije bila bogata, a siromaštvo je, čini se, Rada Drainca pratilo tokom celog života. Majka Rumenija bila je domaćica, dok je njegov otac Nedeljko bio preduzimač. Čak i Drainčevo obrazovanje bilo je skromno: u Blacu je završio osnovnu školu, dok u Kruševcu upisuje srednju. Međutim, Prvi svetski rat prekida Drainčevo obrazovanje i  stasavanje, i on, kao vrlo mlad, prelazi Albaniju sa ostatkom vojske. Zanimljivo je to da je školovanje potom nastavio u Sen Etjenu. No, to nije trajalu dugo. Drainac, boem u duši, dolaskom u Pariz zanemaruje školovanje i započinje način života po kojem ga danas znamo.

Rade Drainac prve pesme objavljuje posle rata. Prvu zbirku – Modri smeh – objaviće 1920. godine. Iako se u to vreme bio vratio u Srbiju, i najčešće boravio u Beogradu, Drainca će videti i ulice Sofije,  Firence, Pariza. Boravak u značajnim evropskim gradovima donelo mu je i upoznavanje sa značajnim evropskim avangardnim pesnicima, kao i pesničkim školama. To ga podstiče da i sam pokrene svoj časopis, čuveni Hipnos.

Hipnos je imao samo dva broja, ali je njegov značaj i uticaj vrlo veliki. Uz njega je pisalo da je to mesečna revija za intuitivnu umetnost. Upravo ovaj podnaslov najbolje opisuje srž Drainčeve poezije i njegove struje, nazvane upravo po ovom časopisu hipnizam. Drainac je težio individualnosti, autentičnosti, želeo je svoj put a ne prilagođavanje tuđem. Otuda je logično da je svoju poeziju izdvojio i ugradio u ono što jeste hipnizam. Drainac je pesnik kosmopolitizma, pesnik grada, revolta. On je poeta koji govori o sebi, koji se pita da li bandit ili pesnik, ili možda oba. On ne trpi društvena ograničenja, lažni moral. Raskida sa minulom književnom tradicijom.

Drainac posle Modrog smeha objavljuje i zbirku Afroditin vrh (1921), Voz odlazi, Erotikon. Uslediće Dve avanturističke poeme, a onda i njegova, po mnogima najbolja zbirka, Bandit ili pesnik. Iako je najprepoznatljiviji kao pesnik, Drainac je pisao i prozu. Tako, iza njega su ostali i romani Srce na pazaru, Španski zid, Naša ljubav.

Drainac je živeo onako kako je želeo – bio je pesnik-apaš, svirao je violinu, putovao, pisao. Jedino što je moglo da sputa neukrotivi Drainčev duh bila je, nažalost, bolest. Upravo zbog nje sve je manje putovao, a više morao boraviti na jednom mestu. Skončaće, nakon što pokuša da stanje popravi boravkom u sanatorijumu blizu Sokobanje, 1. marta 1943. godine. Drainac je sahranjen kao siromah, ali uz reči njegove pesme „Nirvana”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *