Promocija romana „Izdaja” i prikazivanje 3D trejlera Nebojše Petkovića

Promocija finalnog nastavka domaće postapokaliptične futurističke trilogije „Poslednji grad, Izdaja” Nebojše Petkovića,  održaće se u utorak 24. januara u 19h u kafiću Popara (Kneginje Ljubice 14, Beograd). Pored autora, o ovom popularnom serijalu govoriće dve medijske ličnosti – Boško Ćirković – Škabo BS i Aleksandar Petrović, Aca Seltik, fan i poznavalac fantastike  Marko Vasić , kao i glavna urednica Portalibrisa Dubravka Dragović Šehović.
Nebojša Petković poznat je kao arhitekta (po struci) koji se u književnosti bavi razrušenim gradovima, nakon apokalipse… Da stvar bude zanimljivija, ljubitelji fantastike su sa oduševljenjem  reagovali na trejler za trilogiju sa 3D elementima za koji se ubrzo saznalo da ga je napravio  pisac lično, kao i sve tri korice za svoje knjige. O svemu tome biće reči na promociji, a evo i njegovih izjava u kojima objašnjava svoju multidiscipliinarnost.

Kako je moguće da jedan pisac pravi korice za svoje knjige i  stvara 3D trejlere?
– Ono što je možda moja prednost jeste struka (arhitektura), koja podrazumeva rad sa računarom i korišćenje raznih programa u cilju kvalitetnih 3D prezentacija, animacija… Takođe, bavljenje jednim kreativnim poslom (vizuelnim) uvek podrazumeva multidisciplinarnost, pa je za moje arhitektonsko- grafičke prezentacije bitno poznavanje i pravila grafičkog dizajna.

Otkud stvaralac zgrada, kuća ili  gradova (arhitekta) da piše o apokalipsi i porušenom svetu? U kontekstu arhitekture to bi moglo da se objasni kritikom totalne urbanizacije, koja je danas potpuna realnost. Imamo situaciju u kojoj 70% svetske populacije živi ili gravitira oko gradova. Megalopolisi su gigantski organizmi, čije funkcionisanje je već sada na granici mogućeg i uvek preti unutrašnjim kolapsom (iako u razvijenijem delu sveta pokušavaju da organizuju „pametne“ gradove sa tehnološki naprednom kontrolom osnovnih infrastrukturnih potreba). Kolika god da je velika migracija ka gradovima i njihovo enormno širenje, toliko je primetna i želja za begom iz njih, vraćanjem nekom jednostavnijem, prirodnijem načinu života.
Ipak, gradovima nikako ne bi trebalo okrenuti leđa. Mračna slika njihovih ruševina, te estetike raspadanja, samo je opomena na put u koji vodi otuđenost. Kako ljudi od prirode, tako i ljudi od ljudi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *