Roman Slavice Mastikose gradi smislene, etičke i metafizičke dijagonale koje spajaju dva suštinski antipodna pojma – svest i savest, u odiseji kroz vreme i prostor, uspomene i zatone sudbinskih reka. Sećanja i uspomene nisu samo ono što je ostalo iza nas, prošlost nas vuče sebi što više pokušavamo da odmaknemo ka budućnosti – to je skoro osnovna kob svih likova ove proze. Slavica Mastikosa je pisac koji iznutra posmatra pojedinačno i opšte u nacionalnoj sudbini, pokušavajući da sačuva dostojanstvo i identitet svojih likova, ali i da prikaže slikovitost i tragiku njihovih sudbinskih puteva.U ovoj knjizi taj zadatak je u natprosečnoj meri ispunjen, obični ljudi su pokazali samosvojnost svoje neobičnosti, priča je nad­vladala memoarsku osnovu, novi svet je izgrađen – svet romana koji je pobedio život.

Petar Arbutina

Istočni i zapadni svet ovde se neumoljivo prelamaju u mnoštvu nijansi, u večnoj težnji da se, koliko je moguće, sačuvaju koreni, identitet, duša.

Moma Dimić .

Naša Slavica Mastikosa ne ruši svet i ne polemiše s njim ona ga ponovo stvara, makar na ruševinama, makar i na pepelištu.

Milosav Buca Mirković