„Priče o pilotima” Živorada Vukosavljevića: Istorija vazduhoplovstva

Živorad Vukosavljević ceo svoj život posvetio je pilotiranju, prvo kao vojni pilot, dok je mogao da leti, a posle kao pisac čiji je književni opus prvenstveno posvećen temama vezanim za uzbudljive avanture u vazduhu. Među njegova najznačajnija dela ubrajaju se romani Pilot potporučnik Knap brani Beograd (1939), Sudar u vazduhu (1940), Prva krila (1956), Eskadrila nad pustinjom (1962), zbirke pripovedaka Mladost i krila (1957) i Priče o pilotima (1960), te romansirana biografija Mihailo Petrović, prvi srpski avijatičar (1954).

Zbirka pripovedaka Priče o pilotima (1960) predstavlja romansiranu istoriju svetskog i srpskog vazduhoplovstva, jer nam Živorad Vukosavljević daje jedan intiman pogled na čovekovu vekovnu težnju da se otisne od zemlje, da savlada Zemljinu težu i da se vine u nebo. Priče o pilotima su priče o neverovatnim podvizima ljudi kroz vekove da našem rodu stvore krila i da nam omoguće da zagospodarimo nebom.

Sam Vukosavljević čovekovu potrebu za letenjem u Pričama o pilotima slikovito opisuje: Odizanjem u vazduh, makar metar po metar, čovek bi se oslobađao vekovne privezanosti za zemlju, pobeđivao bi ogromnu snagu Zemljine teže.

Priče o pilotima, odnosno istorija svetskog vazduhoplovstva počinje legendarnim prvim letačima Dedalom i Ikarom i tragičnom pričom o mladiću koji je leteo previsoko, da bi se nastavila sa jednim od najvećih genija, renesansnim umetnikom i pronalazačem Leonardom da Vinčijem i njegovim pokušajima da napravi leteću mašinu. Iako u ovim pokušajima nije uspeo, Da Vinčijev značaj je prvenstveno teorijski razvoj ideje o čovekovoj mogućnosti da poleti, kao i u nacrtima za sprave koje su u novije vreme pronađene – padobran i helikopter.

U priči Prvi „leteći čovek” Živorad Vukosavljević se priseća Bartolomea Lorenca de Gužmaa (1685–1727), brazilsko-portugalskog pronalazača koji je prvi u istoriji uspeo da konstruiše balon koji je, koristeći zagrejan vazduh, poleteo. Priče o pilotima se nastavljaju naporima braće Mongolfje, Žozefa i Etjena, da stvore balon kojim bi i ljudi mogli da lete, i posle ovce, patke i petla koji su balonom poleteli, 19. septembra 1783. godine, i bezbedno sleteli posle osam minuta leta, red je došao i na čoveka. Prvi putnici na balonu bili su Žan-Fransoa Pilatr de Rozije i markiz D’Arland, a let se odigrao 21. novembra 1783, dostigao je visinu od 1.000 metara i razdaljinu od devet kilometara. Prvi ljudi su balonom leteli dvadeset i pet minuta. Svetsku istorija vazduhoplovstva u zbirci Priče o pilotima Živorad Vukosavljević  završava konstrukcijom prvog aviona i prvim letom braće Rajt.

Priču o svetskoj istoriji vazduhoplovstva nastavlja niz junačkih podviga srpskih i jugoslovenskih pilota. Tako u Pričama o pilotima možete čitati o prvom letu avionom kome su prisustvovali Beograđani 1911. godine i u kome je Slovenac Edvard Rusijan, prvi jugoslovenski pilot, nažalost, tragično izgubio život; učestvovanju srpskih pilota u oslobađanju Skadra od Turaka u Prvom balkanskom ratu, kada je Mihajlo Petrović u junačkom podvigu poginuo, postavši tako prva žrtva vojne avijacije u svetu; te učestvovanju srpskih pilota na Solunskom frontu i herojskoj odbrani Beograda 6. aprila 1944.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge zanimljive a manje poznate zbirke pripovedaka, kao što su: Tadija Kostić (Zao glas i druge pripovetke), Milovan Glišić (Pripovetke, Pripovetke II), Đura Jakšić (Pripovetke, Pesme i proza), Stojan Živadinović (Ispod Ozrena), Simo Matavulj (Iz beogradskog života, Iz raznijeh krajeva, Đukan Skakavac i druge pripovetke), Ivo Ćipiko (Utisci iz rata, Pripovetke, crtice, sećanja, Kraj mora i druge pripovetke, Drame i izabrane pripovetke) i mnoge druge.

Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Sva dela Živorada Vukosavljevića možete pronaći OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *