Momčilo Nastasijević: tragalac za maternjom melodijom

Momčilo Nastasijević (1894–1938) je jedan od najznačajnijih srpskih književnika međuratnog perioda. Kao i drugi pisci njegovog vremena, i Nastasijević je donosilac i pokretač modernih tendencija u srpskoj književnosti.

Iako je svoj život proveo u Beogradu, gde je i preminuo sa samo 43 godine, Momčilo Nastasijević rodio se u u Gornjem Milanovcu. Zanimljivo je da prezime „Nastasijević” nije i porodično prezime ovog pesnika. Otac Momčila Nastasijevića, Nikola Lazarević, u znak zahvalnosti prema svome ujaku Nastasu Đorđeviću, načinio je od njegovog imena svoje prezime, kako je kod njega prebivao i naučio građevinski zanat.

Nastasijević je u Gornjem Milanovcu započeo svoje obrazovanje. Nastaviće ga potom u Čačku, a završiće ga u Beogradu. Nakon završenog osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, Nastasijević upisuje francuski jezik i književnost. Vest o početku Prvog svetskog rata zatekla je Nastasijevića u Beogradu, te će se u to vreme privremeno vratiti u Gornji Milanovac. Ono što će svakako kasnije uticati na njegov karakter jeste i teška sudbina – i Momčilo Nastasijević krenuo je na težak put, u povlačenje preko Albanije. No, u Kosovskoj Mitrovici je zarobljen, pa je u zatočeništvu i samoći u Gornjem Milanovcu, gde su ga vratili, sačekao i kraj rata. Tek po okončanju rata, 1919. godine, Momčilo Nastasijević će nastaviti sa studijama, da bi se po njihovom završetku, 1921. godine zaposlio kao predmetni nastavnik u Prvoj mškoj gimnaziji. Profesorski poziv obavljaće do kraja života.

Iako je pripadao struji kojoj pripadaju i Crnjanski, Rastko Petrović i Vinaver, čini se da je Momčilo Nastasijević bio nešto drugačiji. On je živeo povučenije, svesno se izolovavši od grupacije koje je proglašavala novu modernost, iako je i sam, i to u ogomnoj meri, tome doprineo. Temelj Nastasijevićevog pesništva je, slično kao kod Rastka Petrovića, povratak minulome, narodnoj, ali i srednjovekovnoj književnosti, gde je tražio povratak onome što je iskonsko.

Kao pesnik, Nastasijević je, naravno, vremenom sazrevao, da bi došao do onoga što je njemu najbitnije. Njegova glavna preokupacija, ono po čemu će postati najprepoznatljiviji, jeste pojam maternje melodije. Kod Momčila Nastasijevića se, kao i kod drugih pesnika toga vremena, izrodila potreba da dođu do onoga što je najdublje u čoveku. Njegov pokret ka ranijim književnostima, koje sežu čak i do biblijskih motiva, nisu slučajne. Ovo je bila generacija čija je sadašnjost bila suočena sa najvećim do tada viđenim uništenjem, budućnost im se nije činila svetlom jer su videli šta sve ona može doneti, te je iskorak u prošlost i u minulo bio logičan i njima zasigurno egzistencionalno potreban.

Momčilo Nastasijević smisao je našao u jeziku. Smatrao je da upravo pesnički tekst može da preko jezika, onog koje je lišeno svega lično pesničkog, ono koje je urođeno u melodiju i zvuk, dozove ono što je iskonsko i suštinsko u čoveku. Zato je i sintaksa Momčila Nastasijevića, koja je možda najradikalnija takva promena po pesništvo toga vremena, donela i oprečne kritike, ne samo među čitaocima već i među proučavaocima književnosti i lingvistima.

Kod Nastasijevića je postojala ideja da se upravo u maternjem zvuku, sakrivenom u jeziku, nalazi ono nacionalno, po kojem možemo naći naše tlo kojem pripadamo, no, Nastasijević je otišao i korak dalje: u zvuku je opšteljudski smisao i istina. Ovakvo idejno sazrevanje pesničke misli Momčila Nastasijevića vidljivo je ukoliko se postupno prate celine u zbirci Sedam lirskih krugova: u ciklusima Jutarnje, Večernje i delimično u Bdenju, oseća se melodijsko prisustvo onoga što bi bila melodija u kojem ima nacionalnog. Što se zalazi dublje u zbirku, sve do Gluhota i Reči u kamenu, ideje i misli su sve univerzalnije, ali je i izraz mnogo hermetičniji, šturiji, nedokučiviji. Momčilo Nastasijević zadao je sebi vrlo težak zadatak: da iskaže ono što je rečima neiskazivo tako što će se samo rečima služiti; da otrgne od reči ustaljen i uvrežen smisao, da ga oslobodi značenja, te da ostane samo zvuk i slutnja, iza koje je onda suština svega.

Sedam lirskih krugova naći će se uskoro među Portalibrisovim klasicima, u ediciji Otrgnuto od zaborava. U njoj možete naći mnoge druge zanimljive knjige, kao što su Domaća pisma i Basne Dositeja Obradovića, Srpske narodne pripovijetke, Srbija po Vuku i Život i običaji naroda srpskog Vuka Stefanovića Karadžića, Pričanja Vuka Dojčevića Stjepana Mitrova Ljubiše, Pripovetke i basne Milana Vukasovića itd.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *