Mihailo Petrović Alas: putopisac skriven u matematičaru

Mihailo Petrović Alas (1868–1943) bio je svestrana ličnost i pravi genije. Ostao je zapamćen kao veliki matematičar i pronalazač, ali i strastveni ribar. No, malo je poznato da je Mika Alas bio i putopisac.

Pre nego što je postao naučnik svetskog glasa, član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Beogradskog univerziteta, Mihailo Petrović Alas bio je naizgled običan đak. Rodio se u Beogradu 6. maja 1868. godine. Prve korake ka nauci Mika Alas napraviće u I beogradskoj gimnaziji, gde je drugovao sa budućim velikim imenima srpske kulture, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, Miloradom Mitrovićem i drugima. Već tu pokazuje zavidno znanje u prirodnim naukama, te svoje obrazovanje Mihailo Petrović Alas nastavlja na Filozofskom fakultetu, na Prirodno-matematičkom smeru.

Završetak studija u Beogradu označiće za Mihaila Petrovića Alasa samo prvi korak u izrastanju u naučnika svetskog glasa. Dalje će učiti i usavršavati se u više evrospskih gradova, tadašnjih stecišta nauka i kulture: Parizu i Sorboni. Na Sorboni će i doktorirati, 1894. godine.

Po završetku studiranja, Mihailo Petrović Alas postaće profesor matematike na Velikoj školi. Već tada, bio je svetski priznat matematičar, stručnjak za diferencijalne jednačine, oblast na kojoj je i doktorirao. Uloga Mihaila Petrovića Alasa po našu nauku u kulturu vrlo je velika. On nije samo jedan od najvećih srpskih pa i svetskih naučnika, već i čovek koji je radio na tome da se u Srbiji onoga vremena izgrade prestižne naučne institucije. Tako će upravo on biti u prvih 8 profesora koji su predavali na Beogradskom univerzitetu, kada je Velika škola prerasla u ovu instituciju. Krajem prve decenije 20. veka biće i dekan Filozofskog fakulteta, gde je mnogo godina ranije započeo svoju akademsku karijeru.

Alas je kao naučnik učestvovao i na otkrivanju raznih pronalazaka – između ostalog, i hidrointegratora, sa kojim je osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Mihaila Petrovića Alasa pamtimo i po tome što je bio strastveni ribar – otuda i njegov dobro poznati nadimak, Alas. Ne samo da je ovu profesiju voleo već se njome vrlo profesionalno bavio. Tako je 1895. godine položio ispit za ribarskog majstora. Mika Alas takođe je učestvovao u izložbama o ribarstvu – tako će 1911. godine na Međunarodnoj izložbi u Torinu čak dobiti i zlatno odličje za izložene eksponate!

Ono što je, međutim, malo poznato, to je da je Mihailo Petrović Alas bio i putopisac. Njegova zaljubljenost u ribarstvo na neki način već sugeriše i njegovu istraživalačku prirodu. U toku mnogih prekookeanskih putovanja nastali su njegovi čuveni putopisi Kroz polarnu oblast i Roman jegulje. Đerdapski ribolovi u prošlosti I sadašnjosti pojaviće se nekoliko godina kasnije.

Roman jegulje, u izdanju Portalibrisa, svedoči o svestranosti ove velike ličnosti i njegovom načinu mišljenja. To je je književno delo između nauke i umetnosti, ali i između putopisa i romana. Roman jegulje prepliće egzaktno i fantastično i mistično kroz naizgled čudno pitanje o sudbini ove životinje. Pritom, pisac ne dozvoljava da pripovedanje ode u dosadna kazivanja – neobični opisi egzotičnih predela kojima je plovio upotpunjavaju ovo delo nesumnjive umetničke vrednosti.

O zanimljivosti ovog romana-putopisa može posvedočiti sledeći zanimljivi odlomak:

Kao što je još poodavno zapaženo, jegulje koje se kreću na svadbeno putovanje odlikuju se naročitim bojama tela i postaju ono što se od tada nazvalo „srebrnasta jegulja”. Leđa, do tada zatvorenozelene boje, postaju mrka, katkad crno-sjajna; bokovi i trbuh postaju srebrnasto beli sa metalnim sjajem. Koža postaje čvršća i deblja, bočne linije se jače ističu. Peraja se bolje razviju i postaju veća i snažnija, nagoveštavajući aktivniji život. Organi za reprodukciju se naglo razviju. Kod mužjaka glava postaje još šiljastija, i to time što se smežura gornja usna. Oči se jako uvećaju, postanu dva puta veće no pre toga, više su izbuljene i daju izgled kao da se nalaze na glavi više bočno. Kosti postaju elastičnije i bogatije vodom, kao što je slučaj i sa drugim morskim ribama.

Kad ta metamorfoza bude potpuno dovršena, jegulja je spremna za veliki prekookeanski put sa koga se više neće vratiti i za koji čeka samo pogodnu priliku. Ona tada postaje mnogo proždrljivija, kao da predoseća da joj treba prikupiti što više snage i na sebe naslagati što više rezervne hrane za to putovanje. I loveći intenzivno i danju i noću, ona očekuje vreme kad će biti dat nevidljivi i tajanstveni signal za polazak na put.

Pored ovog, u ediciji Otrgnuto od zaborava možete naći i druge putopise, poput sledećih: Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke, O Crnogorcima Ljubomira NenadovićaSa Avale na Bosfor Dragomira BrzakaTamo-amo po istoku Milana Jovanovića Morskog, Svetle slike Dragutina Ilića, putopise ali i mnoga druga poznata  i nepoznata dela Branislava Nušića.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *