Како је Сингидунум постао Београд? Откријте у делима Михаила С. Петровића

 

 

Шетајући центром Београда, гледајући фотографије или читајући о бурној историји Београда, можда сте се некада запитали шта лежи испод градске тврђаве ‒ Калемегдана, шта се налазило на месту данашњег Студентског парка, како су Дорћол и Авала добили име, ко је први београдски штампар и како је Београд добио прве школе и универзитет?

У делима „Како је постао Београд” и „Борбе старог Београда” српски писац и новинар Михаило С. Петровић кроз низ чланака приказује историју Београда од најстаријих времена:

Покушао сам да средим и на занимљив начин изложим главнији историјски материјал из најстарије прошлости града… Надам се да сам на тај начин успео да изведем прилично јасну скицу најстаријег Београда, скицу коју ће свако, према својим назорима, моћи да попуни и да створи себи јасну представу његових првих векова.

М. С. П.

Будући да се Београд налазио на раскршћу трговачких и освајачких путева, његова историја је бурна. У делима „Како је постао Београд” и „Борбе старог Београда” аутор Михаило С. Петровић читаоцима открива како се развијао Београд од појаве Келта на његовим просторима, затим владавине Римљана, Хуна, Турака, па све до ослобођења Београда 1862. године.

При копању темеља за Бајлонијеву пивару, у дну Скадарске улице, нађени су фосили античког слона… Да ли је заједно са тим праисторијским животињама живео на земљишту Београда и њихов савременик дилувијални човек из прве половине кватерног доба?

…Др Ђ. П. Јовановић, професор Велике школе, пронашао је 1892. године остатке тога првог Београђанина. Ево шта је он тим поводом написао…

Пре само нешто више од једног века у Београду је била развијена јавна трговина робљем, што је данас незамисливо. Град се, дакле, умногоме изменио и кроз векове је видно мењао архитектуру, рељеф, структуру становништва и њихове обичаје и законе.

…Сви ови бедни трагови некадашње римске вароши недовољни су да нам у појединостима расветле како је изгледао Сингидунум, али су ипак довољан доказ да је Сингидунум био заиста напредан римски град, са мноштвом великих грађевина, са раскошним палатама и значајним уметничким споменицима.

…Да о величини негдашњег Сингидугнума немамо никаквих других доказа, мост, који помиње Зосим, велики водовод и велики број камених саркофага и надгробних споменика били би нам за то довољни аргументи.

…И тако, благодарећи томе што је Сингидунум основао један велики народ, чија су се освајања простирала преко целе Европе и који је много задао јада и Грцима и Римљанима, ми сад знамо како су изгледали и како су живели београдски господари пре близу две хиљаде и двеста година, иако је у то време не само Београд већ и цела наша земља, још живела у праисторијској тами.

Читаоци ће из књига „Како је постао Београд” и „Борбе старог Београда” открити скицу најстаријег Београда уз помоћ ових кратких „водича”, и то кроз одговоре на питања: које је прво праисторијско насеље на територији данашњег Београда, како је добио име Сингидунум, где су пронађени фосили мамута, а где првог Београђанина, ко су били Трибали и Келти, како је величанствени Сингидунум добио име и како је изгледао, те како је поступно текао развој римског Београда, какви су били обичаји и свакодневница сингидунумских Римљана…

…Откопани римски гробови често су речитији него какав стари спис, они нам говоре не само о погребним обичајима него и о целокупном животу античких становника Београда.

Ова дела су писана као две засебне целине, два различита остварења, међутим, читајући их, открићете како се међусобно допуњују и добити јединствену целину Београда – његовог оснивања, ратних догађаја, почетке писмености и издавачке делатности и смене становништва и социјалних прилика.

Занима Вас још књига о Београду?

Драги наши читаоци, по чему смо посебни? У оквиру Порталибрисове едиције Отргнуто од заборава припремили смо за вас дела која се, из различитих разлога, нису штампала чак више од сто година, а међу њима је и много прича о Београду. Кроз романе и драме, есејистичку прозу, мемоаре, научне чланке и студије, Порталибрис настоји да публици евоцира дух некадашњег Београда. Међу њих се убрајају и следећа остварења:

Бранислав Нушић: Београд некад и сад, Лазар Комарчић: Преци и потомци, Милутин Ускоковић: Дошљаци и Чедомир Илић, Коста Н. Христић: Записи старог Београђанина, Милутин Гарашанин: Доколице, Милица Јанковић: Плава госпођа, Љубица Радоичић: Једноспратне куће, Драгутин Илић: Хаџи-Диша, Бранимир Ћосић: Покошено поље, Симо Матавуљ: Из београдског живота, Бранислав Нушић: Из полупрошлости, приче и драме, и многа друга маестрална дела српске књижевности.

Будући да Порталибрис подржава и нове домаће неафирмисане писце и подиже свест о значају савремене књижевности, издвајамо и два савремена романа о Београду: Деведесете у крају Јоване Ристић и Бетмен над Звездаром/Робин са Крста Јелене Богавац, који описују бурне деведесете, али и миленијалце, с идејом да Београд мења рухо али чува старе приче.

Откријте све тајне престонице уз Порталибрисова издања!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *