Iz učiteljičkog života i druge pripovetke Drage Gavrilović: obrazovana žena u patrijarhalnom društvu

Iz učiteljičkog života i druge pripovetke Drage Gavrilović je zbirka sačinjena od raznih pripovetki, koje je Draga Gavrilović, prvi srpski ženski pisac jednog romana, i to onog naslovljenog kao Devojački roman, objavljivala u različitim časopisima. Ove pripovetke mahom su nastajale krajem devetnaestog veka. Upravo ovaj period bio je vrlo važan za emancipaciju žena u srpskom narodu, te menjanje pogleda na to šta bi uloga žene u takvom društvu bila.

Svoje nadasve feminističke stavove, koji ukazuju da žena treba da ima prava kao i muškarac, pre svega na školovanje, ona je iskazala na pripovedno vrlo zanimljiv način, najpre kroz epistolarnu formu, i uz mnoštvo dijaloga.

Jedna od naznačajnijih pripovetki u ovoj zbirci, ona po kojoj su je ovo delo Drage Gavrilović naslovljeno, jeste Iz učiteljičkog života. Ova pripovetka smatra se osnovicom onoga što će se kasnije razviti u Devojački roman. Iz učiteljičkog života pripoveda o trima mladim devojkama, učiteljicama. Čitalac prati živote Lenke, Milice i Darinke po završetku Učiteljske škole. Pripovetka je odeljena u nekolike celine, koje prikazuju različite odelite vremenske dobi života ovih učiteljica. Najveći deo pripovetke je prožet dijalogom, koji u stvari omogućava ovim junakinjama da izraze svoje životne filozofije, moralna i ali i poslovna načela.

Vrlo brzo čitaocu će postati jasno da je autorkin glas u stvari glas Darinkin, dok je Lenkino i Miličino iskustvo mišljenje ostalih učiteljica, sa kojima se sama autorka sigurno neretko suočavala. Milica i Lenka ukazaće na tešku stranu ovog posla – učiteljska plata je mala, čak neretko mizerna, iako se od učiteljice očekuje i da edukuje ali i da vaspitava. Čak ni među njima ne postoji ravnopravnost, pa će one devojke iz bogatijih porodica, zahvaljujući vezama, lakše dolaziti do pozicije učiteljice u boljim mestima, gde se više plaća. One ukazuju da rodoljublje, koje bi trebalo da ih vodi, ipak nije dovoljno, te da treba od nečega i živeti. Otuda, Lenka se u međuvremenu udaje, i moli prijateljice da je ne osuđuju što napušta svoju učiteljsku karijeru.

Naspram Milice i Lenke jeste Darinka, koja, uprkos težini posla, njemu ostaje u potpunosti odana. Smatra da prava nagrada ne može doći u novcu, jer one za tim poslom prvobitno nisu ni pošle zbog toga. Njena potreba da obrazuje, da vaspitava i da potom vidi plodove svoga rada, najveća su joj nagrada.

Važni element Darinkinih stavova jeste i zalaganje i borba za profesiju. Ona ne dozvoljava seoskim običajima, vrlo često pogubnim, da je pobede. Suprotstavlja im se, i kada se pokaže da je u pravu, zavređuje njihovo poštovanje.

Pored ovakvih tema, u pripovetkama se proteže i značajno pitanje ženske udaje. U to vreme, devojke su se i dalje udavale prema mirazu koji su posedovale. Kod Drage Gavrilović, međutim, postoji drugačije načelo kojim se vodi. Ona mahom prikazuje one koji su se venčali iz ljubavi kao srećne, dok one druge prikazuje kao, na kraju, nesrećne i nezadovoljne. Miraz donosi u prvom trenutku zadovoljenje, to brak iz koristi poguban je na duge staze.

Još jedan zanimljiv aspekt njenih pripovetki jeste prikaz života u seoskoj sredini. Kroz lokalni dijalog svoga, vojvođanskog kraja, ona pokaze svakodnevicu seljaka, koja neretko deluje komično sagledavana sa strane.

Upečatljiva je i naročito potresna pripovetka Babadevojka – upravo u njoj se može videti koliko je teško devojci koja se sama bori kroz život da preživi. Istovremeno, u njoj čitalac gradi divljenje prema glavnoj junakinji, čija stamena upornost uspeva da je održi, i od nje napravi uspešnu ženu.

Uz Dragu Gavrilović, u izdanju Portalibrisa naći ćete i dela drugih bitnih spisateljica, kakve su Milica Janković, Anđelija Lazarević, Ljubica Radoičić, Jelena Dimitrijević.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *