Hronika beleženja Sime Matavulja – Što bliže istini, to bliže životu     

Simo Matavulj (1852–1908) se kao realistički pisac zalagao za pisanje istine o pojedincu kao individui i kolektivu kao društvenoj zajednici, kao i njihovoj međusobnoj korelaciji na koju utiče verska, nacionalna i politička opredeljenost. Tako je u svojim nedovršenim memoarsko-autobiografskim Bilješkama ukazivao na kulturološke i istorijske različitosti između Dalmatinaca, Dubrovčana i Bokelja, a naročito Crnogoraca, iz ugla jednog Šibeničanina. Na književno stvaralaštvo Sime Matavulja uticala su poznata dela italijanske, francuske, nemačke i ruske književnosti (Žorž Sand, Pol de Kok, Renan, Bihner, Kant, Manconi, Turgenjev, Gončarov, Dostojevski), a od domaćih pisaca rado je u manastiru Krupi čitao Rajića, Dositeja, Mušickog, Preradovića…  Podražavao je i S. M. Ljubišu, Vrčevića, ali je i u vicevima, opaskama i citatima Laze Kostića pronalazio motive i ideje za svoja potonja dela.

Hodočašće Sime Matavulja u Bilješkama započinje ranim životnim iskustvima u manastiru ispod Velebita, koje se nastavlja učiteljskom školom u Zadru. Ovaj srpski književnik će svoj pedagoški zanat usavršavati najpre u pravoslavnom selu Đ. u Bukovici, a potom na Islamu, u dvoru poslednjeg potomka Janković Stojana – konta Ilije Jankovića. Tu upoznaje i značajnu ličnost srpske istorije – Savu Bjelanovića. Kroz opis stare Dalmacije i Dalmatinaca, u svoj razuđenosti njihovih karaktera, govora i običaja, Simo Matavulj nam predstavlja Spljet, ostrvo Brač, Sulet (Solta), Makarsku, Hvar, Vis, Korčulu, Pelješac…

Potom nas provodi kroz Veronu, Lombardiju, Milano i levom i desnom obalom reke Sene u Gradu svetlosti. Tamo nam dočarava licej Luja Velikog, Sorbonu, Bogorodičinu crkvu, Luvr, Operu, ruševine Tiljerija, pa i simbole velike Francuske revolucije, u kojima je Zola tražio krajeve i ulice kao pozornicu događajima u svom delu (Nana): Bastiljski trg, Trg sloge, Julski i Vandomski stub, Trijumfalnu kapiju na Jelisejskim poljima.

Svoja proputovanja završava na Cetinju, gde ga knez Nikola angažuje za pisanje i uređivanje priča i tekstova, a njegove Bilješke ostaju nedovršene, jer ne stiže da zabeleži život i rađanje književnih naslova u Srbiji.

Ukoliko ste ljubitelji memoarske proze, u ediciji Otrgnuto od zaborava potražite i: Memoare prote Mateje Nenadovića, Branislava Nušića i knjigu Devetsto petnaesta: Tragedija jednog naroda, a srodne teme su i u delima: O Crnogorcima Ljubomira Nenadovića i Spomenici Slobodana Jovanovića…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *