„Gospođa Zagonetka” – Roman koji se čita u jednom dahu

 

Stojan Živadinović je rođen 1889. godine u Sokobanji, a umro je 1942. godine u Beogradu. Politička dešavanja u tom vremenu dovela su do toga da se njegova dela ne budu čitana, a on je postao „zaboravljeni” pisac. Bio je pripovedač i romansijer, a Pravni fakultet je završio u Parizu.

Kako se školovao u Parizu i osetio dušu Francuske, za neka njegova dela Francuska je bila  glavna inspiracija. Mnogo je voleo zavičaj i svoje ljude, te je sve ono što je karakteristično za istoriju srpskog naroda unosio i u svoju književnost, a takođe nije oskudevao ni u davanju autobiografskih detalja. Čak i kada radnju smešta u Francusku, on se trudi da priču protka autobiografskim elementima.

Gospođa Zagonetka je roman koji je objavljen 1925. godine. Događaji u ovom romanu odvijaju se u Francuskoj, ali mnogi kritičari i tumači smatraju da i u njemu ima autobiografskih podataka. Kakva osećanja je imao prema Francuskoj i francuskom narodu možemo videti i iz ovog odlomka:

Nije ni osetio da je ovo zemlja koja se mora voleti, koja osvaja na juriš. Bog je na nju prosuo sve darove nebeske. Plemenitu lepotu prirode još su većma povećali ljudi. Da je Francuska naseljena kakvom drugom rasom, sva bi draž predela iščezla.

Gospođa Zagonetka je delo koje ima visoku književnu vrednost i ostavlja upečatljiv utisak na čitaoca. Prikazujući realne likove, onakve kakvi jesu sa svim svojim manama i vrlinama, Živadinović pokušava da se približi što više svojoj čitalačkoj publici. Iako se radnja odvija u Francuskoj, Živadinovićev roman je prožet detaljima koji govore o njegovom zavičaju, koji u mislima nikada nije napustio. Tako se na nekim mestima u romanu pominju opisi srpskog naroda i karakteristike tipičnih Balkanaca i Srba. Likovi romana osećaju život u pravom smislu te reči: osećaju lepe stvari koje im donosi radost življenja, a isto tako ih sudbina dovodi u iskušenja, pa će doživeti i mnoge boli. Glavni junaci su Stepanović i Margarita, ili „Gospođa Zagonetka”, kako je sam Stepanović zove.

Razočaravši se u Ivonu, ženu s kojom je bio u ljubavnoj vezi, Stepanović odlazi u Tulon i provodi neko vreme u kasarni. Sa Mitrovićem, studentom tehnike, Stepanović provodi vreme razgovarajući, a kasnije i stanuju jedan pored drugog. Iz tog stana je primetio Margaritu, koja mu je „izgledala kao jedna od onih živih i temperamentnih Francuskinja, kojima se toliko puta divio na ulici i žalio u sebi što ne sme da im priđe”. Njihova ljubavna igra kreće sa toplim pogledima i osmesima koje jedno drugom upućuju dok se gledaju s prozora. Pisac će nam do kraja romana sve više golicati maštu i s nestrpljenjem ćemo da pratimo njih dvoje i da očekujemo rasplet njihove sudbine.

Veliku pažnju Stojan Živadinović posvećuje i fabuli. Neverovatni opisi dešavanja, opisi karaktera ličnosti, naroda, njihovih duševnih stanja, reakcija i postupaka u određenim momentima, zanimljivi zapleti, koji u nama bude radoznalost, držaće čitalačku publiku do kraja romana zainteresovanom.

 

U okviru naše edicije Otrgnuto od zaborava izdali smo i druga dela Stojana Živadinovića:

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *