„Gore-dole po Napulju” – Svi putevi vode u Italiju

Milan Jovanović, srpski lekar i pisac, dobio je nadimke „Morski” i „Bombajac”. Bio je čovek nemirnog, avanturističkog i istraživačkog duha, pa je neko vreme svog života proveo na brodu, radeći kao brodski lekar na putovanjima za Kinu, Indiju i neke druge zemlje Istoka. Jovanović je živeo u 19. veku, a tada se malo putovalo, naročito u egzotične i daleke krajeve. Obilazeći svet, odlučio se da piše putopise, pa je na taj način ljudima koji nisu mogli sebi da priušte putovanja uspeo da prikaže sve ono što jednom putniku može zapasti za oko. Rano je razvio ljubav prema putovanjima, imao je dobra čula da zapazi, zapamti i kasnije prenese svoje utiske.

Milan Jovanović počeo је da se bavi pisanjem još u đačkim danima. Pisao je putopise, pripovetke, drame, komedije, bavio se uređivanjem časopisa. Jedan od njegovih putopisa jeste Gore-dole po Napulju, koji je izdat posthumno 1898. godine. Iskazivao je veliko poštovanje i ljubav prema Ljubomiru Nenadoviću. U ovom putopisu, obraćajući se i posvećujući ga Ljubomiru Nenadoviću, pokazuje da je veoma ponosan što ide njegovim koracima u srpskoj književnosti.

Gore-dole po Napulju sastoji se iz dvanaest poglavlja, a u dodatku su dodata dva pisma rimskog književnika Plinija Mlađega. Ta dva pisma govore o erupciji Vezuva, događaju kome Jovanović posvećuje pažnju na više mesta u ovoj knjizi. Svako od dvanaest poglavlja je naslovljeno, a prvo je Posveta Ljubomiru Nenadoviću. On se obraća Ljubi i pravi paralelu sa tim što je Ljuba bio u Napulju u pratnji Njegoša, a on u pratnji kneževića Danila. Jovanović je bio lekar crnogorskog kneza Nikole, pa je zimu 1877/78. proveo u Napulju u pratnji kneginje Milice i kneževića Danila.

Kako je stigao u Napulj po noći, opisuje mesečinu i prirodu. Posmatrajući Vezuv i okolinu, zaključuje da je Napulj bez Vezuva kao i svaki drugi grad, a da mu Vezuv donosi toplinu, lepotu, i da tek sa njim Napulj postaje ono što zanosi čoveka. Jovanović upoređuje sliku Napulja nekad i sad, pominje razne ličnosti, poput Vergilija, Dantea, Horacija, itd. Daje nam neverovatan prikaz istorijskih i geografskih odlika, slike kulture i ličnosti, pa nas na taj način upoznaje sa svim onim što je video i doživeo. Kroz opise uspeva da nam što više približi ovaj kraj, kulturu i znamenitosti, i da nas zainteresuje da sa nestrpljenjem čitamo ovaj putopis. Oduševljen što se nalazi u novom mestu i što će moći iskustvo i zapažanja da podeli sa nekim, Milan Jovanović se sve vreme obraća Nenadoviću, prolazeći kroz ulice Napulja. Njegovo oko opaža svaku sitnicu, ali nažalost jezik ljudi ne razume i kaže da je jezik u Napulju poseban.

Pisac nas dalje vodi na put u Pompeju. Dočarava nam znamenitosti, kuće, puste ulice u Pompeji, a sve vreme daje i osvrt na stare Rimljane, njihove običaje i kult.

 

Ovim putopisom Milan Jovanović nam je predočio svu lepotu i punoću svog putovanja po ovim predelima. Pored opisa pejzaža, vidimo da voli često da se upusti u pustolovine prošlosti i da upoređuje nekadašnje i sadašnje slike geografskih predela, istorije i ljudi. Možemo da zaključimo da nam Gore-dole po Napulju prikazuje jedno veličanstvo prirode u punom smislu, koje je prožeto motivom prolaznosti.

 

Interesuju vas putopisi? Portalibris vam preporučuje i:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *