Dušan Vasiljev: ko je čovek koji je pevao posle rata?

Dušan Vasiljev (1900–1924) je tragično preminuli pesnik, čiji je život od samog rođenja bio obeležen ratom. Njegova lirika vrlo je potresna i prožeta defetizmom.

Dušan Vasiljev rodio se na prelazu vekova, u Kikindi, onda kada je Vojvodina još uvek bila pod austrougarskom vlašću. Detinjstvo ovog srpskog pesnika nije bilo lako, kao ni ostatak njegovog kratkog života. Majka Dušana Vasiljeva, Rakila, umrla je kada je budući pesnik imao samo 4 godine. Njegov otac Kosta potom se oženio po drugi put. Dušan Vasiljev je otuda imao osmoro braće i sestara, ali je troje umrlo po rođenju.

Od rane mladosti, Dušan Vasiljev pokušavao je da se posveti obrazovanju, ali je ratno stanje njegovu želju iznova prekidalo. U Kikindi je završio osnovnu školu, dok je Temišvaru, gde se njegova porodica seli 1911. godine, Dušan Vasiljev završio građansku i učiteljsku školu. Dušan je već kao šesnaestogodišnjak pokazivao želju za pisanjem, koju, kao ni obrazovanje, nije mogao ispoljiti i ostvariti onako kako je želeo. Prvobitno je pisao prozu i drame, ali ne sa mnogo uspeha. Tek neposredno ratno iskustvo probudiće u mladom Vasiljevu onakvog književnika kakvim ga danas poznajemo.

Dušana Vasiljeva nije odmah zateklo neposredno iskustvo rata. Njegov otac je po početku Prvog svetskog rata bio mobilisan, pa je mladi pesnik bio taj koji je nastavio brigu o braći i sestrama, pritom se i dalje školujući u učiteljskoj školi i kao pisar. Neposredno pre kraja rata, 1917. godine, prijavio se da učestvuje i bio mobilisan 1918. godine. Dušanu Vasiljevu rat je vrlo teško pao. Vratio se bolestan, sa znacima bronhitisa i malarije. Čak ni po povratku u Temišvar rat za njega nije bio završen. Tamo je zatekao srpsku vojsku, kojoj se potom prikljućuje.

Sudbina Dušana Vasiljeva potom se brzo rasplitala. Iako je između ratnih sukoba pokušavao da se vrati u realnost i posveti kniževnosti, koja ga je istinski zanimala, to se uvek nanovo završavalo ponovim učešćem u ratnim sukobima. Za kratko vreme, osnovao je Kolo mladih Srba i list Sloga. U Beogradu se vanredno upisao na Filozofski fakultet. U to doba, Dušan Vasiljev sarađuje Književnom jugu, Danu i u Misli, koju je vodio Sima Pandurović. Iako je studije morao prekinuti, uspeo je, pre 1921. godine, da završi pedagoški kurs.

Godina 1921. prekinula je, nažalost, pokušaje mladog Dušana Vasiljeva da izgradi život u miru. Te godine pozvali su ga u vojsku u Kratovo. Odatle se vratio ozbiljno narušenog zdravlja, od kojeg se neće oporaviti. Godine 1924. godine umire,sa samo 24 godine.

Književno stvaraštvo Dušana oblikovano je duhom vremena u kojem je živeo. Veliko razočarenje u modernog čoveka, koji ne uspeva da, uprkos velikim promenama koje donosi 20. vek, i sam istraje u modernosti, koji korača ka ratu i uništenju, slomilo je duh mladosti koji je tek zavladao kod mnogih pa i kod Dušana Vasiljeva. Neverovatno deluje, ali on je 1919. objavio svoju prvu pesmu, a onda je do smrti, 1924. godine, napisao preko 300 pesama, nekoliko drama, niz pripovetki, i sve to mahom objavljivao u različitim časopisima. Najprepoznatljiviji je po ekspresionističkoj poeziji, koju je većinom pisao u slobodnom stihu.

U njegovim najpoznatijim pesmama Čovek peva posle rata i Plač Matere Čovekove, prepoznaju se glavne odlike njegovog pesništva – Dušan Vasiljev je nihilist, koji vidi da je zlo u čoveku koji je odbacio sva moralna načela, etičnost, pravednost. Pritom, Vasiljev je onaj pesnik koji ekspesionizam potvrđuje i svojim ambivalnetnim odnosom prema Bogu. Od sagledavanja Hrista u obliku patnje koju je preživao da bi doneo spasenje, do dubokog razočarenja pesnika u njega. Slika rata i stradanja sve to uništava – svaki dalji dan korak je  ka prihvatanju misli da spasenja nema.

Ono u čemu se vidi tračak spasenja i mira nije u onostranom, već ovostranom – malo zraka i jutarnje rose – to je sve što lirski subjekat traži. Lirski subjekat u njegovim pesmama je onaj kojem je rat pokazao svu grozotu postojanja, toliko strašnu da ruši svaku vrstu potrage za smislom i spasenjem. Jedino u čemu se traži mir jeste sam čovek, i njegova unutarnja etičnost, koja na ovom svetu može doneti pravi prevrat ka boljem svetu.

Poeziju Dušana Vasiljeva možete uskoro očekivati u izdanju Portalibrisa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *