Draga Gavrilović: prvi ženski romanopisac srpske književnosti

Književnica Draga Gavrilović, iako vrlo bitno ime u istoriji srpske književnosti, mnogim čitaocima nije poznato. Ko je u stvari ova spisateljica?

Draginja Draga Gavrilović, čije ime nije zabeleženo čak ni u Istoriji nove srpske književnosti Jovana Skerlića, rodila se u uglednoj trgovačkoj kući, 1854. godine, kao najstarije od osmoro dece. Sa porodicom je, do stasavanja, živela u svom rodnom mestu, Srpskoj Crnji. Draga je obrazovanju bila posvećena od najranijih dana života. S obzirom da je, pored srpskog, poznavala i nemački i mađarski jezik, to joj je omogućilo iščitavanje značajnog broja knjiga i časopisa.

To što je Draga postala prvom ženom koja je u srpskoj književnosti napisala roman nije slučajnost. Naime, ona je živela u vreme najstajanja viših ženskih škola i borbe za žensku ravnopravnost. Zahvaljujući zalaganju „Ujedinjene omladine srpske”, godine 1971. doneta je značajna odredba o Višim devojačkim školama. Upravo je ona omogućava Dragi Gavrilović, i ostalim devojkama njene generacije, da među prvima postanu deo intelektualne elite. One su stekle pravo nemerljive vrednosti na redovno školovanje.

Draga Gavrilović, otuda, po završetku osnovne škole u Novom Sadu, odlazi u Sombor, gde će završiti tamošnju Višu devojačku školu. Po okončanju svog formalnog obrazovanja, Draga Gavrilović će otići u Srpsku Crnju, gde će biti učiteljica, i istovremeno borac za ženska prava i prosvetiteljske ideje.

Draga je u vreme svog učiteljstvovanja objavljivala svoje pripovetke i eseje u različitim listovima. Pisaće i humoreske, a potom objaviti i svoj „Devojački roman”. Njeno stvaraštvo našlo se razasuto u časopisima, kao što su „Starmali”, „Neven”, „Bosanska vila”, „Orao” i slično. Pored pisanja, rado je prevodila tekstove s nemačkog i mađarskog jezika.

Ono što je specifično za njena dela jeste način na koji prikazuje glavne, ženske likove. Draga Gavrilović ne želi da njeni likovi budu jednodimenzionalni, da žene nemaju svoj karakter i stavove. Dakle, u  skladu s feminističkim idejama toga vremena, ona se kao pisac posvećuje prikazivanju žene koja može biti samostalna, sposobna, vredna, s jasnim moralnim načelima. Istovremeno, ona želi i da prikaže borbu takvih žena da budu prihvaćene i punopravne članice društva. Kod Drage Gavrilović postojalo je mišljenje da ovakav prikaz žene, gde se pokazuje i njen posao, rad, proces udaje, života, jeste i svojevrsna kritika patrijarhalnog uređenja, kod kojeg je i dalje važilo to da žena ne bi trebalo da izražava ono što misli i oseća.

Ovakvi njeni stavovi, međutim, nisu svugde nailazili na odobravanje. Trpela je uvrede, zbog kojih je vremenom i prestala da piše. Ne čudi otuda podatak da je svoja dela neretko objavljivala pod pseudonimima, kakvi su „jedna učiteljica”, „tvoja iskrena drugarica” i slično. Nije se nikada udavala i nije imala dece. Umire od tuberkuloze, godine 1917. Sahranjena je u rodnom mestu, u porodičnoj grobnici.

Dela Drage Gavrilović očekujte uskoro u izdanju Portalibrisa!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *