Dositej Obradović – veliki srpski prosvetitelj

DositejObradović_2
DositejObradović_2

Dositej Obradović (1739–1811) bio je veliki spski pisac, filozof, prosvetitelj. Takođe je bio prrvi srpski ministar prosvete. Uloga Dositeja Obradovića i njegovog učenja u periodu prosvetiteljstva u Srbiji imala je nemerljivu vrednost po srpsku kulturu.

Svoju biografiju Dositej je sam napisao. „Život i priključenija” beleže period od rođenja ovog srpskog književnika i opisuju njegov život, zaključno sa njegovim mnogobrojnim putovanjima. Otuda, kako to ne predstavlja Dositejev život od rođenja do smrti, već period o kojem, pak, piše onaj Dositej koji je vremenski distanciran i od doba detinjstva, ali i od mladićkog doba i putovanja, ova autobigrafija biva žanrovski još autentičnija i osobenija. Retki su slučajevi autobiografija gde se autorska ličnost ovako višestruko može raslojiti.

Kako i u ovoj autobigrafiji nalazimo, Dositej Obradović rodio se u Čakovu, u rumunskom delu Banata, godine 1739, pred Mitrovdan, što mu najverovatnije i donosi svetovno ime, Dimitrije. Bez oca Đurđa i majke Krune ostaje rano, pa ga je čuvao njegov tetak, Nikola Parčanin. Dositej se već kao dete pored spskog učio i rumunskom jezku, a uskoro će početi učiti i grčki jezik. Već tada počeo je sa čitanjem starovizantijske književnosti, koju je vrlo zavoleo. Naročito je rado čitao žitija svetaca. Kako sam Dositej u jednoj zanimljivoj i pomalo komičnoj epizodi svoje autobigrafije beleži, u jednom će se periodu svoga mladićkog života, inspirisan upravo životima svetaca, potruditi, kako i mi znamo, bezuspešno, da postane svetac.

Manastir u kojem se događala ova interesantna dogodovština nestašnog deteta a budućeg velikog srpskog prosvetitelja, književnika i filozofa, Dositeja Obradovića, jeste Hopovo, u koje beži 1758. godine. Iako u manastiru nije dugo boravio, to vreme je suštinski uticalo na odabiranje budućeg životnog poziva i delovanja. Čitajući mnoge knjige, mahom teološke i istorijske prirode, mladi Dositej Obradović se nepovratno zaljubljuje u nauku, mudrost i zdravo rezonovanje. Iguman manastira u Hopovu podsticaće Dositeja da napusti manastir i krene dalje da se obrazuje, da bi istinski mogao pomoći svome narodu.

Otuda, 1761. godine Dositej kreće sa svojim putovanjima, koja će trajati narednih 40 godina! Lista mesta koje je Dositej Obradović posetio duga je i impresivna – od zemalja Balkana, naročito Dalmacije, Male Azije, Nemačke, Italije, Francuske, preko Engleske, Austrije, sve do Rusije. Gde god da je bio, Dositej se obazovao, temeljito, i u svim oblastima. U Beču je učio nemački jezik i književnost, u Haleu filozofiju i teologiju, u Lajpcigu se učio fizici. Pored grčkog i rumunskog jezika, koje je naučio u detinjstvu, Dositej je znao i novogrčki, nemački, ruski, engleski, francuski, italijanski, albanski.

Upravo u Lajpcigu počinje sa objavljivanjem svojih knjiga. Sve one su pravi primerci ideja prosvetiteljstva. Zdrav razum, obrazovanje, večito usavršavanje, ali ne samo zarad lične koristi već i radi doprinosa vlastitoj sredini i narodu, to je ideja kojom se Obradović vodio. To je istovremeno ono što čoveka čuva od zaborava. Čovekova najveća zaostavština jesu njegova dela kojima će pomoći budućim naraštajima. I sam Dositej znao je, suočavajući se sa protivnicima njegovog dela, da će prave zasluge za rad doći u budućnosti, posthumno, što se zaista i desilo.

Prvi Dositejev rad koji je štampan jeste „Pismo Haralampiju”. On nastaje 1783. godine, iste one kad i „Život i priključenija”. „Pismo Haralampiju” postaje pravi manifest, programsko pismo, u kojem Dositej objašnjava svoje ideje i stavove. Tu Dositej beleži da knjige valja štampati na narodnom jeziku. Ukazuje na prostore na kojima živi naš narod, tj. gde se govori naš jezik.

Dositej potom objavljuje i druga dela, poput „Sovjeta zdravago razuma”, povodom čijeg objavljivanja je nastalo „Pismo Haralampiju”. Objaviće „Sobranije”, zbirku ogleda iz filozofije i morala, kao i „Basne”, koje su rezultat prevoda Ezopovih, Lafontenovih i Lesingovih basni.

 

Basne_1

No, ni u njima se Dositej ne bavi samo prevodom, već su basne praćene njegovim čuvenim „Naravoučenijima”, u kojima srpski pisac i filozof uzima osnovnu ideju iz basne, a potom joj dublje pristupa i obrazlaže je, dajući još moralnih i filozofskih poruka.

U poznijim godinama života, Dositej će boraviti u Trstu, u kojem je bio i kad je izbio Prvi srpski ustanak. Dositej je od početka pomagao srpske ustanike, čak je vršio poverljive misije između Rusije i naših ustanika. Kraj ustanka Dositej nije dočekao. Umro je 7. aprila, 1811. godine, u Beogradu.

Basne koje je prevodio Dositej Obradović poučne su za svaku, ali naročito mlađu generaciju, kojoj treba preneti Dositejeve ideje. Otuda ih Portalibris reizdaje u okviru edicije Otrgnuto od zaborava. Nažalost, neretko se i dela ovog velikog srpskog prosvetitelja mogu naći tek samo na policama antikvarnih knjiga. Baš zbog toga što razumemo važnost Dositejevog rada za srpsku tradiciju i kulturu, on se, zajedno sa delima Vuka Karadžića, koji je i izvršio reformu idejno oblikovanu kod Dositeja, i u našoj ediciji.

U ovoj ediciji nalaze se i drugi pisci, poput Stojana Novakovića (Vaskrs države srpske), Vladimira Ćorovića (Karađorđe i Prvi srpski ustanak) Dragomira Brzaka (Sa Avale na Bosfor), Koste Abraševića (Svet je naša otadžbina), Paje Markovića Adamova (Na sélu i prélu), Milice Janković (Plava gospođa, Ljudi iz Skamije, Pre sreće), Anđelije Lazarević (Palanka u planini, Lutanja).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *