Dan šesti: monumentalni roman Rastka Petrovića

Roman Dan šesti je poslednje književno delo koje je srpski pisac Rastko Petrović napisao. Svojom umetničkom vrednošću Dan šesti zavredio je slavno mesto u srpskoj književnosti, bivajući, između ostalog, i naš najbolji roman o Prvom svetskom ratu, u kojem pisac istovremeno, polazeći od nacionalnog okvira piše roman koji tematski dopire do kosmoloških razmera.

Dan šesti autentičan je u svakom svom aspektu, pa je tako osobena i istorija objavljivanja ovog remek-dela srpske književnosti. Rastko Petrović će s kraja 1935. godine dati svoj rukopis Dana šestog piscu Milanu Dedincu, da bi ga ovaj potom dalje prosledio Geci Konu. Geca Kon će na kraju odlučiti da ne objavi ovaj roman, ukazujući da je albanska golgota prikazana suviše mračno. Rastko Petrović nije dočekao da vidi Dan šesti objavljen. On će prvo biti objavljivan u nastavcima u beogradskom časopisu „Delo”, da bi tek 1961. godine bio objavljen u celini.

Razloge za nepravedno zapostavljen roman Dan šesti srpskog pisca čiju se umetnički dometi ne mogu dovesti u pitanje, možemo pretpostavljati. Sa jedne strane, ovaj roman Rastka Petrovića, kao i njegov minuli rad pripadaju srpskog zrelom modernizmu i avangardnim tendencijama. Čitalačka javnost toga doba i dalje nije svesrdno i s razumevanjem znala da prihvati nova, moderna strujanja koja su se tada dala prepoznavati u stvaraštvu pisaca kao što je Vinaver, Crnjanski, pa i Rastko Petrović. No, čini se da je ovaj put knjižvna kritika bila ta koja je najviše doprinela da ovaj roman tek decenijama posle svog objavljivanja dobile ono mesto u srpskoj književnosti koje zaslužuje.

Dan šesti Rastka Petrovića nije roman o nacionalnom, herojskom stradanju srpskog naroda, kakav je, moguće je, u ono vreme, i bio potreban srpskom narodu. Nasuprot tome, Rastko Petrović svoje lično iskustvo i povlačenje kroz Albaniju, a potom i život u Americi, uzdiše na viši nivo. On napušta osnovni lični, autobigrafski, i nacionalni plan, težeći da, tek dotičući ih pripovedanjem, preko njih dođe do svojih odgovora o smislu ljudskog postojanja, života i smrti. Istovremeno, kao i njegovi pređašnji romani, pa  dela drugih žanrova, i „Dan šesti” predstavlja vrlo složeno izgrađen roman.

Na planu spoljašnje kompozicije, roman se sastoji iz dva dela. U prvom delu se prati život sedamnaestogodišnjeg Stevana Papa-Katića, u njegovom prelasku preko Albanije. U drugom delu romana istog junaka nalazimo 20 godina kasnije, kao paleontologa, u Americi. Na prvi pogled, čini se da je roman fabularno jednostavan. No, čitalac se već na prvim stranicama knjige suočava sa romanom koji je i kompoziciono i naratološki vrlo složen.

Sve ono što je svojstveno modernom izrazu s početka i sredinom 20. veka, nalazimo u ovom romanu – počev od defabularizacije, fragmentarnosti i mozaičnosti pripovedne strukture, a onda potom i njenog ponovnog ulančavanja i povezivanja celina kroz lajtmotive koji provejavaju romanom, i asocijativnim vezama. „Dan šesti” je roman koji se u srpskoj književnosti preteča toka svesti u onom smislu u kojem ovaj postupak nalazimo kod Džejmsa Džojsa i Virdžinije Vulf. Iako je gotovo dnevničko ispovedanje u osnovi romana, pripovedač odlučuje da roman ne napiše u prvom, već u trećem licu, što mu tako daje mogućnost da stalno menja tačku gledišta.

Sa jedne strane, roman Dan šesti slika dehumanizaciju koju donosi rat. U njemu, ne samo da se gubi ono nacionalno koje je toliko bilo bitno u vreme kada se roman pojavljuje, već se gubi i individualno i lično. To prepoznajemo i u brisanju kulture, kada glavni lik romana ne može da pročita svoje ime, napisano u pesku. Čovek gubi svojstva ljudskog, približava se životinji. Na taj način, iako se u smislu hronologije, vreme kreće napred, ono mitsko vreme, toliko bitno piscu, kreće se unazad, da bi smo došli do samih prapočetaka, naznačenih u biblijskom citatu na početku romana.

Da li to znači da je Dan šesti pesimističan roman, toliko da u srpskoj književnosti ni on, a otuda ni Rastko Petrović kao pisac, nisu zavredili da im se vrednost na vreme prizna? Naravno da ne.

Rastko Petrović uzevši kao temu ratno iskustvo dolazi do nečege što ćemo naći i u Burleski Gospodina Peruna Boga Groma. Pisac nalazi da je ljudska sudbina određena već određena, da se čitavo kosmičko postojanje prelama i kroz nas. U stvari, glavni junak dolazi do odgovora da se sve sve ponavlja, obnavlja, da su život i smrt ne dva suprotstavljena entiteta, već dva entiteta koja egzistiraju i postoje jedno s drugom. Iz velikog stradanja, dolazi i do velike obnove. Iz smrti, rađa se i život. To ćemo videti u drugoj delu ovog romana.

Otuda, Dan šesti u stvari predstavlja konačni odgovor na jedno od velikih pitanja koje srpski pisac Rastko Petrović kroz svoje književno stvaralaštvo postavlja – a to je pitanje o tajni rođenja.

Ovu ali i i ostala dela Rastka Petrovića možete pronaći u okviru edicije Otrgnuto od zaborava. U njoj, takođe, možete pronaći i dela Branislava NušićaVuka KaradžićaStevana SremcaBorisava Stankovića, ali i zaboravljenih pisaca poput Todora Lj. PopovićaStojana NovakovićaKoste AbraševićaSvetolika Rankovića

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *