„Čedomir Ilić” Milutina Uskokovića: roman koji je najavio modernu prozu

Milutin Uskoković je bio je srpski pisac, poznat kao jedan od utemeljivača srpske moderne proze. Čak i veliki srpski kritičar, Jovan Skerlić, koji je imao vrlo stroge kriterijume, vrlo je cenio njegovo pisanje. Najprepoznatljiviji je po svojim dvama romanima: „Došljaci” su nastali 1910. godine, dok 4 godine kasnije, 1914. objavljuje roman „Čedomir Ilić”.

I sam naslov romana ukazuje specifičnost pisanja Milutina Uskokovića. Roman i jeste o glavnom junaku, Čedomiru Iliću i njegovom životu u Beogradu spočetka 20. veka. Okosnicu romana predstavlja ljubav glavnog junaka Čedomira Ilića i Višnje Lazarević. Oboje su provincijalci, „došljaci”, koji se trude, svaki na svoj način, da uhvate korak sa velikim promenama koje su tada zahvatile svet, Evropu, pa i nas.

Šta je ono što, međutim, predstavlja osobenost ovog romana i zašto je on toliko bitan za razvoj moderne proze?

Specifičnost pripovedanja srpskog pisca Milutina Uskokovića jeste njegov način pripovedanja. Dublje oslikavanje psihološkog stanja junaka, koje se ranije moglo prepoznavati tek kod nekolicine pisaca, kakvi su bili Laza Lazarević ili Svetolik Ranković, sada je u pripovedačkom izrazu Milutina Uskokovića postalo od presudne važnosti. Likovi su ti preko kojih se vidi stvarnost. Zanimljivo je, ipak, da je pripovedanje odmereno, da perspektiva likova ipak ima ograničenja u objektivnom pripovedaču, te da je to vidljivo i u „Čedomiru Iliću”.

Likovi Uskokovićevih romana vrlo su osetljivi. Njihova percepcija, čula, osećnja, sve je to ustreptalije i življe. Ovakvo osećanje nije slučajno – to su došljaci, ali i mladi ljudi, intelektualci ili oni koji su željni da u takve stasaju – istovremeno pridošli u Beograd iz drugačijih sredina, onih u kojima život teče drugačijim tempom, gde novine uplivavaju mnogo sporije, a tradicija i patrijarhalni život i dalje vrlo dominantno određuju tok života. Između slobode koja izgleda kao da je nadohvat ruke, i sredine iz koje su potekli, koju vole, ali koja je sve manje njihova, grade se ličnosti za koje svaki detalj stvarnosti postaje od presudne važnosti.

Čedomir Ilić i Višnja Lazarević ipak su likovi čija je sudbina i ljubavna priča osuđena na tragični kraj. Čedomir Ilić je onaj koji raskida sve veze sa porodicom i minulim životom, a to znači da za sobom mora ostaviti i Višnju, koja, iako želi da pripada svetu o kojem priča Čedomir Ilić, svetu studenata, potom stasalih intelektualaca, dugih filozofskih diskusija, svetu u kojem žena sme i može biti nezavisna, ipak nije spremna da raskine sve veze sa svetom iz kojeg je potekla. Ono što najviše razara njihov odnos jeste nemogućnost glavnog junaka da realno sagleda svoj život. Zacrtavši odavno svoje težnje, Čedomir Ilić neće biti sposoban da uvidi da on gradi oko sebe nesreću jureći za uspehom i boljim životom, jer, zarad svojih ciljeva, sve drugo odbacuje. Život mu ne daje drugu šansu, jer čak i kada na kraju uvidi grešku, zaboravlja da su njegovi postupci nepovratno uticali n tokove života drugih ljudi, pre svega Višnje Lazarević. Oboje su izgubljene ličnosti, koje nikako nisu mogle usaglasiti stvarnost i njene zahteve sa vlastitim željama, jer bi uvek nešto nedostajalo.

Važna odlika romana jeste i prostor u kojem likovi obitavaju. Beograd i Čačak u kojem se radnje odigravaju podjednako su slika vremena i sveta koji se menjao. Cedomir Ilić i Višnja Lazarević obići će mnoge bitne lokacije, šetajući Beogradom. Kapetan Mišino zdanje, koje Milutin Uskoković detaljno opisuje, postaje i simbol mladih koji, školujući se, grade i svoj stav o društvu, svetu oko sebe. Istovremeno, ipak, pojedine naturalno opisane slike Beograda pokazuju i drugu stranu priče – Čedomir Ilić će proći ulicama u kojima žive siromašniji, koji žive mnogo skromnije, isključeni od promena koje se u ostatku grada odvijaju. Isto tako, i provincija, otelotvorena u Čačku, podjednako ima obe strane priče – sa jedne strane, patrijarhalni duh neguje i moral zbog kojeg Višnja Lazarević neće odlučiti da se vrati još uvek oženjenom Čedomiru Iliću, ali sa druge, koči, sputava želju za većim promenama, „uspavanija je”.

Ovakav naslov, koji na složen i psihološki nijansiran način daje sliku jednog vremena, generacije i mladosti, uskoro možete naći u Portalibrisu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *