Burleska Gospodina Peruna Boga Groma – roman drugačije modernosti

Burleska Gospodina Peruna Boga Groma je jedan od najambicioznije zamišljenih avangradnih romana, prvi  Rastka Petrovića. Već po objavljivanju,1921. godine, u okviru edicije Albatros podelio je književnike i naročito kritičare. Sa jedne strane su bili Rastkovi savrmenici kojima je novo, moderno, avangardno pisanje bilo blisko, i koji su u ovom romanu omah prepoznali veliku vrednost, dok su je oni tradicionalnije orijentisani kritičari ali i čitaoci dočekali sa neodobravanjem.

Burleska Gospodina Peruna Boga Groma vrlo je složena književna forma – žanrovski, naratološki, kompoziciono. To je, kako su kritičari ovog romana, a među prvima i Ivo Andrić, primetili možda i prvi srpski roman u kojem se centralno mesto ima biblioteka. To je roman koji ima enciklopedijsku formu, koja upravo proistič iz „daha biblioteke”, kako to objašnjava Ivo Andrić. Rastko Petrović ovim romanom, nesumnjivo vrlo važnim, čak možda i presudnim za dalje oblikovanje, pa i razvijanje moderne srpske književnosti, uspeva da stvori formu u čijoj je biti – kolaž.

U skladu sa umetničkim odlikama toga vremena, u kojima je trebalo napraviti presek, distancu, pomaknuće od dotadašnjeg stvaranja, srpski pisci Rastkovog doba, poput Stanislava Vinavera ili Miloša Crnjanskog stvaraju drugačije, dotad kod nas neviđene književne forme. Prema svojim načelima, oni rastakaju stvarnost, praveći iz tih delova novo, drugačije, njima svojstveno viđenje sveta.

Rastko Petrović, čini nam se, nedovoljno poštovani srpski pisac, onaj kojeg zbog njegovog složenog pristupa umetničkom stvaranju nije lako razumeti, pa se tako od njega možda nepravedno, lakše čitalački ume napraviti otklon, uspeo je da u ovim romanom u vremenu avangardnih pokušaja u srpskoj književnosti, dvadesetih godina stvori pravi avangardni roman.

U ovom romanu Rastko Petrović stvara roman koji je prava enciklopedija žanrova i literarnih postupaka, u kojem se, kroz četiri knjige, prikazuje pravi slovenski univerzum, da bi se u poslednjoj knjizi došlo do ratnih zbivanja dvadesetog veka.  I sam roman, kao i knjige, Rastko Petrović naslovljava na vrlo interesantan način: Burleska Gospodina Peruna Boga Groma sastoji se od sledećih knjiga: „I knjiga, o raspuštenosti bogova”, „II knjiga, o Naboru Devolcu”, „III knjiga, apokrifna”, „IV knjiga, šta je bilo naposletku”.

Kroz pripovedanje u prvom i trećem licu, ali i oglašavanje kroz likove (Sveti Petar, Van Gog, lekar), pripovedač se, poput kakvog boga, kreće kroz svoju složenu pripovedačku strukturu, dajući gotovo čitavu istoriju slovenskog postojanja, od nastanka pa do gotovo apokaliptične slike, koju nalazimo na kraju romana. Oslanjajući se na tradiciju mepijske satire, Rastko u Burleski uspeva da obuhvati sve ove slojeve romana roman zasnivajući pre svega na parodiji i postupku karnevalizacije. Upravo oni omogućavaju da se zbrišu granice između mita i istorije, mnogostrukih žanrova i dela,a da pritom delo zadrži, iako kolažno koncipirano, naročito u prve dve knjige, svoju celovitost.

Zanimljivo je da se u prve dve knjige ovaj srpski pisac fokusira na život slovenskih bogova, kao i devolskih seljana, i da je organizacija života na nebu i na zemlji gotovo ista – u obliku kakve porodične zadruge. U nadasve idiličnoj atmosferi,  u kojoj ljudi i bogovi žive u slozi,  u kojoj dominira raspusnost, koja se, pak, ne osuđuje, već pokazuje kao prirodna, predstavlja se život koji je, u stvari, odista rajski. Kroz ove celine, u kojima su kroz parodiju protkane različite narodne umotvorine: od pesama „Ženidba Milića barkaktara”, preko Vukovih predavanja, bajki „Aždaja i carev sin”, „Zlatna jabuka i devet paunica”, predanja o caru Trajanu i mnogih drugih, pisac gradi sloj po sloj, stvarajući svojevrsnu slovensku kosmogoniju, koja je, istovremeno, isprepletana sa mnogim kasnijim hrišćanskim verovanjima (borba svetlosti i tame, tj. anđela i Boga, prolivanje krvi koje treba da iskupi grehe i sl).

Tako, Rastko Petrović istovremeno pravu mnogostruke interekstualne veze koje tek vrsni poznavaoci književnosti, ali i umetnosti i filozofske misli uspevaju da, na prvo čitanje, odgonetnu. Sa već očiglednom vezom sa Biblijom i narodnim predanjima, preko naslova se, a potom i preko apokrifa, pravi veza i sa srednjovekovnom književnošću, naročito sa delom Božanstvena komedija.

Ovakve se veze i pažljivo slojevito prepletanje jedne monolitne knjiežvne strukture nastavlja u druge dve knjige. Ako smo u prve dve imali raj, sada ulazi u donji svet, pakao, i to, vrlo simbolično, onda prolivanjem krvi i ubijanjem Boga. Određeni stepen parodizacije ne izostaje ni kada čitalac uđe u hrišćansko vreme, koje svoj kraj, kako vidimo, doživljava onda kada živi i stvara sam pisac.

Znači li to da je pakao kraj Burleske? Čini se ipak da to nije ono što ovaj srpski pisac želi. Na kraju, ono podsvesno, što čoveka vezuje za svoje praslovenske pičetke, odjekuje u ljudskoj svesti i javlja se onda kada čovek dođe do kraja svog puta, do smrti.

Ovu ali i i ostala dela Rastka Petrovića možete pronaći u okviru edicije Otrgnuto od zaborava. U njoj, takođe, možete pronaći i dela Branislava Nušića, Vuka Karadžića, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, ali i zaboravljenih pisaca poput Todora Lj. Popovića, Stojana Novakovića, Koste Abraševića, Svetolika Rankovića

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *