Ben Akiba: Nušić kroz feljtone

Branislav_Nušić_2
Branislav_Nušić_2

Ben Akiba je zbirka feljtona Branislava Nušića. U mnogome su slični onima koje možemo čitati u zbirci Male priče. U skladu sa žanrovskim određenjem, jezik ovih Nušićevih feljtona korespondira i sa jezikom novinarstva i sa onim u književnosti.

Monološka forma, prisan govor i šaljivo-ispovedni autorski ton, koji on uspostavlja i sa junacima o kojima piše, ali i sa čitaocima, stvara iluziju razgovora, zbog kojih se ovi feljtoni vrlo lako i brzo čitaju.

Srpski pisac se od događaja koje opisuje ne distancira. Oni su slika vremena u kojem je živeo, odraz sadašnjosti, poput kakvog odraza u ogledalu. Male, svakodnevne dogodovšine koje ispunjavaju život, Nušićeva su inspiracija za feljtone, u kojima se vrlo jasno mogu prepoznati mane društva, koje sam autor, međutim, ne kritikuje, već ih prigrljuje kao kakav začin koji razbija monotoniju života.

U skladu sa samim naslovom, u mnogim feljtonima progovara sam Ben Akiba, pisac, komediograf, koji nosi breme ovog poziva na svojim plećima. U delima „Srpski književnik”, „ Na Kalemegdanu”, „Sa Sremčevog pogreba” pisac se šaljivo, ironično, pomalo s gorčinom osvrće na poziciju onih koji pokušavaju da kroz humor prikažu veće i manje društvene anomalije. Onaj pisac koji svojim delom gotovo gogoljevski svojom prozom pravi ogledalo u kojem se društveni slojevi mogu pogledati i videti se u svom svojem sjaju, nikada ne može biti lišen sputavanja, katkad ljutnje pa i, poput Nušića, većih problema. No, autor se u Ben Akibi uspeva i sam sebi nasmejati.

Kao i u svojim drugim zbirkama feljtona i kratke proze, ni ovde Branislav Nušić neće propustiti da opiše sve lepote bračnog života; nanovo, uočavamo mnogo istine i inspiracije u ličnom životu. Komične situacije sa ženom koja želi ići u banju i koju muž ne sluša, čarke i nadmudrivanja s taštom, sve je to Nušić svojim britkim, jasnim jezikom ovde oslikao.

Pored onih koji su posvećeni položaju pisca, i onima koji pripadaju porodičnoj tematici, u jednom broju feljtona Nušić se, neizostavno, okreće našem društvu. Funkcionisanje državnih službi, gradskog prevoza, uvođenje tada novih obaveza, poput popisa stanovištva, potom rađanje banaka, stalni građevinski radovi i rekonstrukcije delova grada, sudovi, sve su to različite teme kojima se Nušić bavi i komično opisuje. Naročito se u ovoj grupi feljtona prepoznaje Nušićeva sklonost ka hiperbolizaciji i sarkazmu.

Ni u ovoj zbirci Branislav Nušić neće propustiti da ukaže na nagle, čak negativne promene u ljudskim slobodama i ponašanju, opet ispiraciju posredno nalazeći u slici Beograda nekad i sad. Više nego u drugim feljtonima, u ovim se jasno prepoznaje autorovo nostalgično prisećanje na manje brz, buran i mirniji Beograd, u odnosu na onaj sa kojim se, čini se, ne može lako izboriti. I veliki Nušić, koji je u celom ljudskom i društvenom funkcionisanju nalazio pravilnosti, i znao da mu se bez ikakvog zameranja osmehne i sa njim se našali, nalazio je u savremenom načinu života već one mane kojima se nije lako nasmejati. Otuda, valjda zato, jednu od svojih feljtona i počinje rečenicom: „Sve ovo nikad dosad nije bilo!”

Iako je u srpskoj književnosti prepoznatljiv po dramama, ovaj srpski književnik svoje britko pero koristi i u prozi. Sve to čini Nušićev opus iznova zanimljivim.

Uz njega, u ediciji Otrgnuto od zaborava, možete naći i drame različitih autora, poput Laze Kostića, Miloša Cvetića, Đure Jakšića, Bore Stankovića, Jovana Sterije Popovića, Dragutina Ilića.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *