Milutin Uskoković: pisac beogradskog romana

Milutin Uskoković (1884–1915) bio je srpski pisac u periodu moderne, pravnik i doktor nauka. Iako vrlo kratkog životnog veka, Uskoković će uspeti da napiše romane koji se među prvima u našoj književnosti premeštaju u Beograd kao prestonicu.

Ovaj srpski pisac imao je vrlo teško detinjstvo, pre svega bilo uzrokovano siromaštvom. Rođen je u Užicu, gde je živeo s ocem Mijailom, majkom Sofijom i sa još 10 braće i sestara! Nakon propasti njihove trgovine, bili su osuđeni na preživljavanje. O veličini njihovog mučnog života govori i činjenica da je ovaj budući srpski književnik, posle završene osnovne škole i prvih šest razreda gimnazije u Užicu, morao peške ići za Beograd da bi nastavio školovanje!

Skroman život došljaka koji se mora boriti za svoje parče neba proživeo je i sam, što mu je poslužilo kao inspiracija za buduće romane „Došljaci” i „Čedomir Ilić”. Pored primanja državne pomoći, Uskoković je pokazao svoju istrajnost i upornost u želji za obrazovanjem, pa se, uz završavanje gimnazije, i sam izdržavao. Sarađivao je s raznim listovima, bio praktikant u institucijama poput Državne statistike, Opštinskog fizikata i Ministarstva unutrašnjih dela. Njegov trud se isplatio, pa će će nakon upisanih studija prava u Brogradu uspeti da ode u Ženevu, gde će čak odbraniti doktorsku tezu.

Kao i u životu, srpski pisac Milutin Uskoković će i kao književnik vrlo vredno i predano raditi. Svoje prvo literarno delo objavljuje već sa 16 godina! Za živeta će uspeti da objavi 5 knjiga: „Pod životom” (1905), „Vitae fragmenta” (1908), „Dоšljaci” (1910), „Kad ruže cvetaju” (1912), „Čedomir Ilić” (1914). Uskoković je bio vrlo obrazovan, poznavao je dobro naročito rusku i nemačku književnost. U dvama njegovim najpoznatijim romanima „Čedomiru Iliću” i naročito u „Došljacima”  nazire se uticaj Turgenjeva.

 

Osobenost književnog izraza Milutina Uskokovića u srpskoj književnosti prepoznaje se u autentičnoj i dotle zanemarenoj slici Beograda na prelazu dva veka, ali i motivu „došljaka”, koji je kod Uskokovića gotovo lajtmotiv. U došljaku, koji je kod Milutina Uskokovića slikan kroz različite likove, pa njegova borba u romanima prerasta u sliku univerzalne egzistencionalne  borbe i pronalaženja identiteta, kroz koji svaki mlad čovek mora proći, kao i u motivu Beograda, slivaju se ambivalentne slike.

Beograd je sa jedne strane već u to vreme postao stecište obrazovanih ljudi i intelektualaca, grad šansi i većih mogućnosti. Sa napretkom, došle su i mnogobrojne aktivnosti, veći broj ljudi, društvena i politička združivanja, ali i razmirice. Sa druge strane, ostaci prethodnog vremena, siromaštva, i dalje su bili vidljivi na marginama grada.

Slično tome, i položaj došljaka je dvostruk. Sa jedne je strane njegova inteligencija, želja za uspehom, ali sa druge i osećaj ugroženosti, neuklopljenosti, nerazumevanja. Osećaj otuđeništva, raskorenjenosti, novog čoveka koji teskobu nosi sa sobom, jer u potrazi za boljim životom guši deo vlastitog bića, sve to karakteriše likove u Uskokovićevim romanima. Osećanje nesnađenosti, izgubljenih nada i iluzija, koji su dočekivali pojedine mlade na prelazu vekova, kada je i sama Srbija sa Beogradom doživljavala opštu tranziciju u modernije tokove života, sveprožimajuće je u delima srpskog pisca, Milutina Uskokovića.

Pored već poznatih pisaca koji su čine i oblikuju srpsku književnu tradiciju, poput Branislava Nušića, Laze Lazarevića, Janka Veselinovića, kao i srpskih pesnika Jovana Dučića, Milana Rakića, Alekse Šantića, Branka Radičevića, Zmaja i drugih, među izdanjima Portalibrisa nalaze se i manje poznati autori, poput Dragomira Brzaka, Jaše Tomića, Branimira Ćosića, Pere Todorovića, Živorada Vukosavljevića, Grigorija Božovića, Lazara Komarčića, i mnogih drugih.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *