Kosta Abrašević, prethodnik Majakovskog i Jesenjina

Kosta Abrašević(1879-1898) bio je srpski socijalista, mislilac i pesnik. Njegovo ime sačuvano je u nazivima škola i umetničkih društava ali mnogi o njemu gotovo da ništa ne znaju. Istina je i da je sačuvano relativno malo podataka o njegovom životu.
Poznato je da mu je majka bila Grkinja, a otac Srbin. Živeli su najpre u Ohridu, a zatim se preselili u Šabac, gde Kosta počinje očev nadimak Abraš da koristi umesto prezimena.
Iako je mladost proveo u relativno malom mestu kao što je Šabac on dolazi u dodir sa socijalističkim idejama i odmah odlučuje da se bavi njihovim širenjem. Osniva kružook u kome su mu se pridružili mladi istomišljenici, a bavili su se i uređivanjem dva lista: Omirov venac i Grbonja. Sudeći po tome da je u pitanju bio kraj devetnaestog veka sa Abraševićem i njegovim istomišljenicima Srbija je dobila vrlo naprednu omladinu, i sjajnog pesnika.
Kosta Abrašević se bavio i prevođenjem. Zanimali su ga i inspirisali nemački pesnici Hans Lever i Obenhald, te ih je prevodio na srpski želeći time da se javnost upozna sa njihovim novim i svežim idejama i nadahnućem. Ta činjenica svedoči i o njegovom poznavanju jezika, iako nije bio do kraja formalno obrazovan – napustio je gimnaziju nakon 6. razreda zbog bolesti.
Stvaralaštvo Koste Abraševića, njegove pesme, u kojima opet dominiraju  socijalističke ideje, prikupljene su i izdate tek posthumno. To je realizovala grupa velikoškolaca 1903. Međutim, njihova vrednost i značaj su velike jer su prikaz samog izvora novih misli koje će tek nekoliko decenija kasnije uticati na političku situaciju, državno uređenje, doživljaj sveta. Pesme su prevođene na rumunski, albanski, ruski, i imaju posebno mesto u našoj i svetskoj književnosti, a Kosta Abrašević predstavlja prethodnika najvažnijih socijalističkih pesnika istočne struje – Majakovskog , Jesenjina, Jevtušenka, jer je zapravo stvarao neku deceniju pre njih.
Možda najpoznatija pesma je Crvena koja ima harmoničan spoj ideje, kompozicije i pesničkih figura.
Kosta Abrašević doživeo je nepravdu da u duhu osvrtanja od socijalistikog i komunističkog perioda, ideologije i režima, sasvim padne u zaborav.

Crvena je krvca što kipi u nama;
Crvena je munja što oblak prolama,
Crveno je nebo kad se zorom smije,
Crven nam je barjak, što se gordo vije.

Portalibrisovo izdanje podseća na ovog sjajnog pesnika čije  stvaralaštvo nije samo ideološko već kvalitetan umetnički i duhovni krik mladosti i pobune protiv svih nepravdi i manjkavosti sveta u kome živimo.
Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Dela ovog autora možete pronaći OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *