Grigorije Božović: ko je tragični pisac rehabilitovan tek u 21. veku?

Grigorije Božović (1880–1945) bio je srpski međuratni pisac i profesor prizrenske Bogoslovije. Poznat je naročito po tome što je predvodio srpske pokrete u Makedoniji, naročito u Bitoljskom odboru srpske četničke organizacije.

Grigorije Božović rodio se u malom mestu Pridvorica, koje je kod Ibarskog Kolašina. Prema mestu rođenja dobio je i nadimak „Kolašinac”. Poticao je iz porodice sveštenika, učitelja i knezova. I otac Božovićev, Vukajlo, bio je prota. Grigorije Božović je svoje obrazovanje započeo u Prizrenu, a nastavio ga potom u Skoplju, Cariigradu i Moskvi. Po okončanju školovanja postaje profesor u čuvenoj prizrenskoj Bogosloviji.

Pored profesorske delatnosti, Grigorije Božović bio je  vrlo politički aktivan, ne samo na prostoru Kosova i Metohije već i Makedonije. Bio je u sastavu različitih političkih organizacija i odbora. Među njima je i uprava „Narodne odbrane”, gde je kao član odabran juna 1933. godine na Kongresu u Banjaluci. Pored toga, kralj Aleksandar Grigorija Božovića godinu dana kasnije imenovaće za člana Patrijaršijskog saveta.

U Kraljevini SHS bio je takođe politički aktivan. Bio je poslanik u Ustavotvornoj skupštini 1920. godine. Takođe, u međuratnom periodu od 1924. do 1927. godine nalazimo ga kao člana Samostalne demokratske stranke, koju je predvodio Svetozar Pribićević.

Kao književnik, spadao je u među značajnije u ovome periodu. Grigorije Božović napisao je čak četrnaest knjiga, a najveći deo (8 knjiga) pripada zbirkama pripovedaka. Kako je naročito boravio u južnim krajevima Srbije, tako je njegova kako pripovedna, tako i putopisna zaostavština, okrenuta oslikavanju upravo ovih prostora. Njegova težnja u pripovedanju bila je da oslika stradanje srpskog naroda na ovim prostorima.

Grigorije Božović je prvobitno radove počeo objavljivati u časopisima. Prvo su to bili „Carigradski glasnik” i „Golub”. Kasnije je sarađivao u „Novoj iskri”, „Srpskom književnom glasniku”, „Delu”, „Misli” itd. Bio je takođe saradnik i urednik Politike. Prva zbirka koju će objaviti 1908. godine je „Iz Stare Srbije”. Potom sledi zbirka pripovedaka „Teška iskušenja”, koju objavljuje 1935. godine. Četiri godine kasnije pojavljuje se i zbirka „Pod zakonom”. Zajedno sa zbirkom „Pripovetke”, koju objavljuje 1940. godine u izdanju Srpskog književnog glasnika, i kojom se završava njegovo književno stvaralaštvo, ove zbirke predstavljaju vrhunac njegovog opusa. Među značajnije pripovetke izdvajaju se „Čudni podvižnik”, „Tivaidska napast”, „Zlate iz Slatine” itd.

Kraj života Grigorija Božovića bio je tragičan i težak. Naime, presudom Vojnog suda Komande Grada Beograda za vreme komunističke vlade osuđen je na smrt streljanjem. Tek je sa dolaskom 21. veka Božović rehabilitovan. Zahtev za rehabilitaciju podneo je dr Marinko Božović.

Samim tim, tek se u naše vreme i književnost Grigorija Božovića počela vraćati među čitaoce. Njegova dela svedoče o vrlo teškom vremenu međusobnih borbi i stradanja. U središtu tih sukoba su junaci, izmučeni i izmoreni, koji se sa zlom koje ih je snašlo pokušavaju izboriti. Vraćajući se ovim temama, Grigorije Božović vraća nas i onoj mračnijoj strani naše istorije, ali preispituje i okreće nas našim korenima.

 Pripovetke Grigorija Božovića od sada možete naći i u izdanju Portalibrisa, u ediciji Otrgnuto od zaborava. U ovoj ediciji tu se mogu naći i druga zanimljiva štiva čija je tematika istorijska. Među  njima su Karađorđe i Prvi srpski ustanak Vladimira ĆorovićaIz nove spske istorije Mihaila GavrilovićaVitlo i druge priče, Pad sa građevine, Crvene magle, Pripovetke i Devetsto treća Dragiše VasićaTodor od Stalaća Miloša CvetićaDnevnik jednog dobrovoljca Pere TodorovićaMemoari Prote Mateje Nenadovića, Prve žrtve Andre Gavrilovića.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *