Dušan Radić, psiholog srpskog sela

Dušan Radić je jedan od  srpskih pisaca koji su pisali o našem seoskom životu i mentalitetu, ali se tim temama bavi u kontekstu porodičnih odnosa i psihologije. Ovu njegovu crtu preuzeće Dobrica Ćosić koji je danas sinonim takvog pisanja. Poznato je da se Ćosić u mladosti susreo sa Radićem, bio fasciniran njegovim likom i delom, pa se na izvestan način i zbog njega odlučio da se posveti spisateljskom pozivu.
Radić u romanu Selo govori o nekoliko generacija jedne porodice: od starog Aćima Ognjanovića, preko njegovog sina, velikog gazde, u starosti raspusnog i razbludnog Obrada, do unuka Lazara. U priči su naravno i žene, Simka i Miona, na čije se sudbine snažno odražava ponašanje muških figura iz njihovog života.
U priču je uveden i raspusnik i lola – Jablan – koji pokušava da pokaže seoskom življu koliko je njihov život dodadan, besmislen, a kako on donosi iz varoši uzbuđenje, strast, uživanje, i upravo u tom kontrastu prikazuju se dve suprotne psihologije ličnosti naših ljudi – onih zadovoljnih običnom, mirnom svakodnevicom, i drugih koji vape za neobičnim, trenutnim spektakularnim situacijama koje usplamsaju krv, ali kada prođu, ostaju pustoš i rezignacija.
Treba reći da se u ediciji Otrgnuto od zaborava nalaze i dela drugih autora koia govore o srpskoj tradiciji, srpskom selu i korenima. Među njima su Ilija Vukićević (Ljudsko srce, pripovetke), Janko Veselinović (Slike iz seoskog života, Gorski car), Svetolik Ranković(Seoska učiteljica)… Ova dela su specifični dokumenti u kojima se ogleda i srpska istorija i zahvaljujući kojima srpska književnost nudi sliku života naroda u različitim vremenima.
Mnogi naslovi i autori koji su bili zaboravljeni vraćaju se na police zahvaljujući Portalibrisovoj ediciji Otrgnuto od zaborava, i samim tim ponovo su deo srpske kulturne baštine i dostupni novim generacijama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *