Dositej Obradović i „Domaća pisma”: dragoceno svedočanstvo o čoveku i prosvetitelju

DositejObradović_2
DositejObradović_2

Dositej Obradović je veliki srpski pisac, esejista, filozof, pesnik. Njegovi mnogostruki intektualni dometi doveli su do toga da prosvetiteljstvo, kao vrlo bitan književni pravac, ostavi svoje tragove i u srpskoj književnosti i kulturi. U Dositejevoj zaostavštini ostala su mnoga dela: Život i priključenija, Sovjeti zdravago razuma, Basne, Pismo Haralampiju, Sobranije, Etika, Pesma o izbavljeniju Srbije, itd. Međutim, iako se o njegovom plodotvornom prosvetiteljskom radu i naučnoj delatnosti zna mnogo, ono što je ostalo manje poznato, jeste Dositej Obradović kao čovek. Upravo njegova Domaća pisma predstavljaju dragoceno svedočanstvo o svemu onome što se dešavalo iza nama poznate istorije nastanka Dositejevih dela.

Epistolarna forma i pismo vrlo su bili česti u periodu prosvetiteljstva, jer su slično esejima, omogućavali piscu da iznese lična razmišljanja, pritom spajajući književno, filozofsko i poučno. Otuda se i Dositej Obradović rado služio ovim formama. No, Domaća pisma su karakteristična jer u sebi sadrže pisma koja je Dositej Obradović slao lično, živeći na različitim lokacijama – Beču, Trstu, Hopovu, Sisku, Beogradu. Istovremeno, ovom knjigom je obuhvaćen veliki vremenski raspon, tokom kojeg je Dositej slao svoja pisma: od sedamdesetih godina 18. veka, pa sve do 19. veka i početka Prvog srpskog ustanka.

Dositej Obradović je, kako nam Domaća pisma pokazuju, vodio vrlo detaljnu i redovnu komunikaciju sa različitim ličnostima svoga vremena: sa jedne strane, bile su to znamenite ličnosti, poput episkopa Josifa Šakabente, senatora D. Đorđevića, Grigorija Obradovića, njegovog sinovca, Pavla Solarića, njegovog dragog učenika, Atanasija Stojkovića, vojvode Petra Molera, Petra Petrovića Njegoša. Pored toga, neobično je posmatrati i čitati ona pisma  u kojima se Dositej obraća damama: Juli, supruzi D. Đorđevića, ili Sofiji,  supruzi Jovana „Drage” Todorovića, čuvenog trgovca iz Trsta, kojeg je ovaj srpski pisac vrlo voleo. Dositej uvek u obraćanjima u pismu ima vrlo pristan ton, ali se, kada piše damama, taj ton pojačava, pa neretko prelazi u laskanje.Basne_1

Teme o kojima Dositej piše raznolike su, te nam daju vrlo detaljan uvid u svakodnevicu ovog srpskog prosvetitelja i pisca. Tako, Dositej Obradović neretko govori o štampanju svojih knjiga, o problema na koje pri štampanju nailazi; njegovi prijatelji sa kojima se preko pisama čuo, imali su i uloge posrednika u prodaji knjiga, te nam i o tome pisma daju uvid. Dositej se, kako vidimo, iznova mučio sa novcem, te pribavljanjem dovoljnih sredstava da bi svoja izdanja štampao. Pored toga, međutim, Dositej priča i o običnom životu: dogovara se oko dobavljanja hrane i pića, poput ajvara i rakije, govori o zdravstvenim problemima, poput bolova u nogama, koje je, kako pisma kažu, često imao.

Kompozicija pisama je dosledna, te odražava duh toga vremena i poštovanje formalnih odlika pisma. Jezik i stil, shodno formi, prisniji su, i pokazuju, kako smo rekli, i pisca ali i čoveka. Ono što je, ipak, najdominantija potka pisama, jeste Dositejeva želja da prosveti naš narod, da mu pruži knjige i kroz njih obrazovanje, kako bi tadašnja omladina koja će se obrazovati, mogla promeniti društvo i pokrenuti ga napred. Dositej se kroz pisma pokazuje i kao veliki rodoljub, kakav je i bio, koji je u stalnoj borbi za svoju srpsku domovinu.

Dragocen deo ove knige jeste njen predgovor M. K. Dragutinovića, u kojem saznajemo više o ličnostima s kojima se Dositej dopisivao, a o kojima postoje tek šturi istorijski podaci. Pored toga, on nam govori i o Dositeju, pa se tu nalazi i jedinstven njegov potret:

Dositije Obradović beše stasa srednjeg, ali pokrupnog, nosa orlovskog, očiju živih, čela visokog. Uvek je nosio dugu kosu. Crte na licu behu mu vrlo određene, oštre. Kratkovid beše iz malena. Glasa je bio malo promuklog, govora tihog. U društvu beše ćutljiv. Prema gospođama uvek beše laskav i prijatan.

Domaća pisma Dositeja Obradovića uskoro će biti deo Portalibrisove edicije Otrgnuto od zaborava!

U ovoj ediciji su i dela drugih poznatih, ali i zaboravljenih autora, koje vraćamo na vaše police. Među njima su i Vuk Stefanović Karadžić, Jovan Sterija Popović, Stevan Sremac, Borisav Stanković, Janko Veselinović, ali i Dušan Radić, Dragomir Brzak, Ilija Vukićević, Andra Gavrilović, kao i zaboravljene spisateljice, Milica Janković, Anđelija Lazarević, Ljubica Radoičić.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *