Da li znate ko je Svetozar Ćorović?

Svetozar Ćorović (1875 – 1919) bio je znameniti srpski pisac, član mostarske trojke uz Dučića i Šantića, autor koji je u svom delu uspeo da sačuva raznolikost i mešavinu kultura na prostoru sa koga je potekao. Objavljivao je radove u mnogim časopisima: Golub, Neven, Bosanska vila, Luča, Otadžbina i Brankovo kolo. Iako je život uglavnom proveo u Mostaru, pa nije slučajno da je pisao o svom narodu koji je dobro poznavao, tokom aneksione krize bio je u Italiji. Bio je izabran u Bosanski sabor za poslanika 1910.
Ćorović je bio pisac koji svojim pisanjem nije težio da nešto prikaže ili objasni. Nije bio tradicionalan pripovjedač koji bi ispunjavao zadatke koje se postavljaju pred njega kao pisca, niti se prilagođavao kritici. Radio je po svom, onako kako on to želi i misli da treba. Ovakav pristup mu se pokazao veoma uspješan. Kombinacija njegovog talenta, sposobnosti uviđanja situacija oko njega i njegov književni pravac stvorili su jednog od najvećih srpskih književnika. Pričanje po Ćoroviću nije besmislica, nego ozbiljna stvar koja će svakog pojedinca otrgnuti od njegove nevolje. On kroz priču ne kritikuje ljude i život u kasabi. Pričalac je iz naroda koji započinje priču samo zbog razgovora.
Svetozar Ćorović umro je u Mostaru 17. aprila 1919. godine. Umro je od bolesti koju je dobio u austrijskim logorima i internacijama, u kojima je proveo prve tri godine Prvog svjetskog rata, njegov brat je Vladimir Ćorović srpski istoričar. Ćorović je pisao pripovetke I objavio oko deset knjiga, isto toliko romana I nekoliko drama. Od pojedinačnih djela izdvajaju se romani „Majčina sultanija” u kojoj nailazimo na naobičnu junakinju, „Stojan Mutikaša” gde je prikazan čovek koji od siromašnog seoskog dečaka postaje velik trgovac, zelenaš. „Jarani”, u kojima je prikazan muslimanski živalj Hercegovine u nemirna vremena uoči prestanka turske vlasti. Ćorović piše prijatno, zanimljivo, lako i brzo, kompozicija kako u kratkim tako i u dužim formama spretna, motivi dobro odabrani, radnja sigurno vođena.

Roman Stojan Mutikaša objavljen je 1907. godine, a po njemu je snimljen i film 1954. Ćorović je blizak tradicionalnijem realizmu, te opisuje društvene motive Hercegovine kao svoje sredine i osvetljava porodične i društvene odnose života čaršije. Roman prati životni put glavnog junaka, njegov dolazak sa sela u veliku gazdinsku kuću, šegrtovanje i uspon na društvenoj lestvici. Kapital i novac postaju sami sebi svrha i lišavaju Stojana Mutikašu osnovnih ljudskih vrednosti, ljubavi i samilosti, i obesmišljavaju život uopšte. Ćorović prikazuje kako sa društvenim i materijalnim usponom dolazi do moralnog pada, pa ovaj roman ima naglašen kritički odnos prema trgovačkom sloju.
Obradom raznovrsnih tema i motiva Svetozar Ćorović nam u zbirci pripovedaka Mirna vremena daje živopisne, realistične prizore života u Hercegovini. Ovih petnaest pripovedaka krasi i velika formalna raznolikost, te variraju u produbljenosti likova, širini prikazane radnje i osnovnom utisku koje delo ostvaruje. Zbirka daje presek društva uhvaćenog u koloplet istorijskih promena koje pojedinci ne mogu da razumeju i prihvate, što će dovesti do njihovog neumitnog tragičnog kraja. Odabirom i obradom tema i likova, Ćorović se približava poetici moderne književnosti, ali u osnovi zadržava realistički, povremeno čak i naturalistički pristup…

U ediciji Otrgnuto od zaborava su i dela srpskih zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *