Светозар Ћоровић (1875–1919) био је знаменити српски писац, члан мостарске тројке уз Јована Дучића и Алексу Шантића, аутор који је у свом делу успео да сачува разноликост и мешавину култура на простору са кога је потекао. Објављивао је радове у многим часописима: Голуб, Невен, Босанска вила, Луча, Отаџбина и Бранково коло. Иако је живот углавном провео у Мостару, па није случајно што је писао о свом народу, који је добро познавао, током анексионе кризе био је у Италији. Био је изабран у Босански сабор за посланика 1910.
Ћоровић је био писац који својим писањем није тежио да нешто прикаже или објасни. Није био традиционалан приповедач који би испуњавао задатке које се постављају пред њега као писца, нити се прилагођавао критици. Радио је по свом, онако како он то жели и мисли да треба. Овакав приступ се показао као веома успешан. Комбинација његовог талента, способности увиђања ситуација око себе и његов књижевни правац створили су једног од највећих српских књижевника. Причање по Светозару Ћоровићу није бесмислица, него озбиљна ствар која ће сваког појединца отргнути од његове невоље. Он кроз причу не критикује људе и живот у касаби. Причалац је из народа који започиње причу само због разговора.
Светозар Ћоровић умро је у Мостару 17. априла 1919. године. Умро је од болести коју је добио у аустријским логорима и интернацијама, у којима је провео прве три године Првог светског рата. Његов брат је Владимир Ћоровић, познати српски историчар. Светозар Ћоровић је писао приповетке и објавио око десет књига, исто толико романа и неколико драма. Од појединачних дела издвајају се романи Мајчина султанија, у којој наилазимо на наобичну јунакињу, Стојан Мутикаша, где је приказан човек који од сиромашног сеоског дечака постаје велик трговац, зеленаш, Јарани, у којима је приказан муслимански живаљ Херцеговине у немирна времена уочи престанка турске власти. Светозар Ћоровић пише пријатно, занимљиво, лако и брзо, композиција како у кратким, тако и у дужим формама је спретна, мотиви су добро одабрани, радња сигурно вођена.
Роман Стојан Мутикаша објављен је 1907. године, а по њему је снимљен и филм 1954. Ћоровић је близак традиционалнијем српском реализму, те описује друштвене мотиве Херцеговине као своје средине и осветљава породичне и друштвене односе живота чаршије. Роман прати животни пут главног јунака, његов долазак са села у велику газдинску кућу, шегртовање и успон на друштвеној лествици. Капитал и новац постају сами себи сврха и лишавају Стојана Мутикашу основних људских вредности, љубави и самилости, и обесмишљавају живот уопште. Ћоровић приказује како са друштвеним и материјалним успоном долази до моралног пада, па овај роман има наглашен критички однос према трговачком слоју.
Обрадом разноврсних тема и мотива Светозар Ћоровић нам у збирци приповедака У часовима одмора даје живописне, реалистичне призоре живота у Херцеговини. Ових петнаест приповедака краси и велика формална разноликост, те варирају у продубљености ликова, ширини приказане радње и основном утиску које дело остварује. Збирка даје пресек друштва ухваћеног у колоплет историјских промена које појединци не могу да разумеју и прихвате, што ће довести до њиховог неумитног трагичног краја. Одабиром и обрадом тема и ликова Ћоровић се приближава поетици модерне књижевности, али у основи задржава реалистички, повремено чак и натуралистички приступ…
У едицији Отргнуто од заборава су и дела српских заборављених писаца као што су: Милица Јанковић (Плава госпођа, Људи из скамије), Јаша Продановић (Наши и страни), Душан Радић (Село), Слободан Ј. Јовановић (Споменица), Драгутин Илић (Хаџи Диша, После милијон година) итд.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.