Da li znate ko je Stojan Živadinović?

Nepravedno zaboravljeni pisac Stojan Živadinović žrtva je porodične političke nepodobnosti. Nije neobično što je zbog strica – ljotićevca njegovo delo palo u zaborav, čak se može reči bukvalno.Čak postoji priča da su njegove knjige u jednom momentu nestale iz janih prostora, te su neki prašnjavi primerci pronađeni u podrumu biblioteke u Zaječaru.
Još jedna nepravda vezana za ovog znamenitog autora – u Soko banji, u kući porodice Živadinoviću kojoj je sva imovina konfiskovana, danas se nalazi Zavičajni muzej.
Živadinović je svoje školovanje u Francuskoj često koristio kao inspiraciju za priče kojima je zapravo sačuvao jedan deo istorije i razvoja naše intelektualne klase. Međutim, kao svaki pisac koji je svest i savest svog naroda bavio se srpskom istorijom i važnim istorijskim junacima. Tako je napisao trilogiju istorijskih romana o Karađorđu, hajduk Veljku i Vujici Vulićeviću.
Pripovetke o školovanju u Francuskoj ruše idealizovanu sliku naših đaka – on prikazuje i neke njihove nestašluke, korišćenje rata kao izgovora za nezanje, često nedovoljno poznavanje jezika, zatvorenost za upoznavanje druge kulture. Ipak, on je blagonaklon prema tim pojavama, želi samo da na njih skrene pažnju, da se sa čitaocem tome nasmeje – da skrene pažnju na negativne karakteristike naših mladih ljudi koje bi valjalo da se iskorene.
Istorijskim temama prilazi oprezno, kao patriota.To nije neobično jer su mu preci učestvovali u Timočkoj buni, te je iz porodičnih priča , dakle iz prve ruke znao mnogo o krvavim sukobima, o našem mentalitetu i slobodoljublju srpskom…
Kritičari smatraju da se Živadinović bolje snalazi na terenu pripovetke, što je u suštini uobičajeno i več tradicionalno za srpske pisce – ne sve, naravno.
Na sve to upućuje i antologija Gojka Tešića „Utuljena baština“ u kojoj autor piše o cenzurisanim piscima i podseća da je Živadinović za knjigu „Ispod Ozrena“ dobio nagradu Srpske kraljevske akademije, da su mu knjige objavljivali najugledniji izdavači i kako je u najpoznatijim novinama i časopisima objavio više od 400 priča i odlomaka iz romana, a da je prevođen i na nemački, francuski i mađarski jezik.
Tešićeva antologija otkriva i da je Stojan Živadinović kao diplomata službovao u Briselu, Đenovi i Dizeldorfu, a ta činjenica koštala ga je i bezrazložnog napadanja protivnika što je bio konzul Kraljevine Jugoslavije u Hitlerovoj Nemačkoj.
Pisac i diplomata Živadinović umro je u Beogradu 1942. godine, ali nema tačnog datuma, niti podataka pod kojim se okolnostima to desilo. Kao što je neobično i teško objašnjivo kako su prevođena i popularna dela ovog autora potpune nestala sa književne scene, iz biblioteka , antologija. Ipak poklonici književnosti pronalazili su i nanovo otkrivali Živadinovićevo delo. Tako je i sa edicijom Otrgnuto od zaborava gde su za sada reizdate njegove pripovetke, a u planu su i romani. Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td.

.

.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *