Da li znate ko je Stevan Sremac?

Stevan Sremac (1855−1906) istaknuti je srpski realista i, pored Nušića, majstor smeha u srpskoj književnosti. Spada u najobrazovanije srpske pisce druge polovine 19. veka. Završio je istoriju i filozofiju na Velikoj školi, a uz to je poznavao književni rad mnogih domaćih i stranih pisaca. Naročito je cenio: Servantesa, Gogolja, Dikensa, Džordža Eliota i druge.
Sremac je poznat kao „pisac sa beležnicom”, njegova dela nastala su dok je putovao kroz Srbiju i radio kao profesor u srednjim školama Niša, Pirota i Beograda. Za Sremca se vezuju mnoge anegdote, on je bio vrstan boem i neobičan profesor. Najviše događaja i anegdota čuo je u kafanama „Merger” i „Bosna” u Nišu, a bio je i stalan gost u beogradskom „Dardaneliju”.
Ljubomir Nedić ga je hvalio kao „srpskog Dikensa i Gogolja” nakon čitanja rukopisa „Ivkova slava”, dela koje ga je u tadašnje vreme najviše proslavilo. Ostala istaknuta dela su pripovetka Božićna pečenica, roman Zona Zamfirova (obrađen događaj koji se u stvarnom životu odigrao u Skoplju i koji mu je ispričao Branislav Nušić), Vukadin, Limunacija na selu, Pop Ćira i pop Spira. Sremac je za života često preštampavan i svojevremeno je bio jedan od najpopularnijih srpskih pisaca. Primljen je u Srpsku akademiju nauka i umetnosti i uvršten u 100 najistaknutijih Srba.
Prikaz dela
Stevan Sremac je sa simpatijom opisivao „male ljude”, prostodušne i srčane zanatlije, činovnike, trgovce, učitelje. Zahvaljujući izuzetnom daru zapažanja i sposobnosti da autentično reprodukuje dijalekat Sremac je u likove utkao mentalitet sredine, karakteristike društvenih položaja i zanimanja.
U delu ćete otkriti beskrajnu dobrodušnost čiča Jordana, sredstva kojima se učitelj Maksim služi da bi dočarao đacima nauku – kao što su ukradena ljudska lobanja i zbunjeni odžačar, šta je sve potrebno da političar dobije službu, kako zaduženi seljanin slavi Božić, malograđanske ideale, a sve oslikano kroz živ i neusiljen humor. Kako i sam kaže na početku dela, njegovi junaci „nisu životi posle čije smrti se zabrinuto pitaju šta će biti sa zemljom i narodom bez njega, ni mecenata kakvog”, ali ipak osvajaju čitaoca. U delu se bavi epizodnim junacima, malim portretima, koje zbog toga duhovito naziva „suterenskim stanovnicima”.
Naš čuveni „pisac s beležnicom” je sve svoje pripovetke i romane napisao za manje od dvadeset godina. Pisao je mnogo, brzo, shematski, često i nemarno. Uprkos tome, kritika poput dominantnog suda Jovana Skerlića i Pavla Popovića ga je cenila i prepoznala izražajnu moć jezika i stila, slikovitost, dijalekatsko bogatstvo, snagu humora i autentičnost koji krase Sremčevo delo i čine ga aktuelnim i danas.

Sva dela ovog autora možete videti OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *