Da li znate ko je Sibe Miličić?

Prema imenu i prostoru o kome piše mogla bi se javiti dilema oko književnog identiteta Siba Miličića, međutim ovaj autor je za života deklarisao sebe kao srpskog pisca, smatrajući Srbiju koa svojevrsni južnoslovenski pijemont u kulturi.Insistirao je da mu se dela štampaju ćirilicom i družio se sa mnogim srpskim piscima ovde i u inostranstvu.
Dakle, prvo što možemo reći o Sibetu Miličiću je da je u pitanju srpski pisac koji piše ponajviše o svom dalmatinskom zavičaju ostavljajuči tako besmrtne portrete tipičnih primoraca i sačuvavši od zaborava taj mirni, melanholični život kraj mora u prošlosti.
Jedna od zanimljivih činjenica vezanih za njegov život je i druženje sa Crnjanskim i drugim kolegama sa kojima je pokušavao da pomogne proboj srpske književnosti na svetskoj sceni, posebno u Francuskoj.
Svedoci spominju kako je baš Sibe uspevao da ostvari prijatne kontakte sa strancima, sjajno je pričao Francuski i želeo da uđe u važne umetničke krugove.
Sa doktoratatom stečenim u Beču najpre je postavljen za suplenta u Dubrovniku, predavao u Drugoj beogradskoj gimnaziji, međutim rat menja sve – Sibe dolazi na Krf među izbegle sunarodnike, a zatim odlazi u Odesu gde radi na motivaciji ruskih dobrovoljaca da pomognu Srbiji. I njegov entuzijastični trud uspeva. Magelanovim putevima velika vojska dospeva na Solunski front.
Neki podaci kažu da mu je sadrug u Rusiji bio Mustafa Golubić, što neobičnoj ličnosti kao što je Sibe daje još jednu misterioznu crtu.
Nakon rata uglavnom radio kao diplomata, učestvuje u kulturnom životu i nastavlja prijateljstva sa značajnim ličnostima tog vremena. Izdaje veliki broj knjiga pesama i proze, takođe i prevodi sa različitih jezika.
Utom dolazi i Drugi svetski rat koji ga zatiče u trenutku duševnog rastrojstva nakon traume rušenja zgrade u kojoj je stanovao. Nakon kapitulacije biva deportovan za Beograd, a zatim nekako uspeva da dođe u Split, svoj rodni kraj želeći da tu sačeka kraj rat. Međutim, iz nerazjašnjenih razloga 1944.odlazi u Bari i od tada mu se gubi trag.
Sibe za sobom ostavlja svoje zbirke pesama i priča i ostaje autentična umetnička figura na našem prostoru.
Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *